Вучић: Правосуђе је споро, спремни смо да прихватимо препоруке

Александар Вучић је оценио да је српско правосуђе споро и додао да је Србија спремна да прихвати препоруке Венецијанске комисије и примени добра искуства како би унапредила владавину права, саопштила је председникова Служба за сарадњу с медијима.

Председник Вучић примио је делегацију Венецијанске комисије, саветодавног тела Савета Европе које пружа правну помоћ државама чланицама, ради постизања европских правних и институционалних стандарда у областима демократије, људских права и владавине права.

Представници Венецијанске комисије су, током сусрета, истакли да су у Србију дошли како би сагледали предлоге уставних амандмана и постојеће примедбе, ради припреме годишњег извештаја који ће бити представљен у јуну.

Они су оценили да је уставна реформа важна и корак у добром правцу, али да је у том процесу неопходна добра комуникација свих релевантних актера.

Европска комисија је, иначе, тражила од Венецијанске комисије да допринесе усклађивању правног система Србије са европским законодавством, како би испунила критеријуме за пријем у Европску унију.

На одвојеном састанку председница Владе Ана Брнабић разговарала је са делегацијом Венецијанске комисије која борави у Србији ради сагледавања предлога уставних амандмана у области правосуђа које је Србија проследила тој комисији у априлу ове године.

Представници Венецијанске комисије истакли су да је један од најважнијих реформских корака који произлазе из препорука Европске комисије, а који уједно представљају и највећи изазов за спровођење, обавеза измене Устава Србије у циљу јачања независности правосуђа.

Такође, истакнуто је да Акциони план за поглавље 23 предвиђа да уставне измене морају да буду спроведене у складу са најбољим решењима која постоје у оквиру Европске уније. 

Премијерка је пренела да Србија кроз уставне амандмане жели да обезбеди независно и ефикасно судство, које ће, пре свега, бити у служби грађана Србије. 

Оценила је да је правосуђе у Србији споро и неефикасно, чиме се успоравају свеукупни реформски процеси у држави.

Премијерка је, такође, нагласила да је циљ измене Устава јачање независности правосуђа, али и одговорности носилаца правосудних функција.

Чланови Венецијанске комисије изразили су спремност да пруже правну помоћ Србији у постизању европских правних и институционалних стандарда у области демократије и владавине права, кроз неопходне уставне промене и реформу правосуђа. 

Са представницима Венецијанске комисије састала се и делегација Министарства правде са министарком Нелом Кубуровић на челу.

Они су разговарали о будућим уставним променама у Србији у области правосуђа.

Министарка је на састанку представила Нацрт уставних амандмана и указала да је то друга верзија Нацрта усаглашена са више од 30 коментара која су у Министарство правде доставила струковна удружења, цивилни сектор и саме правосудне институције након другог круга јавне расправе.

Поред тога, представници Венецијанске комисије упознати су и са Нацртом уставног закона који детаљније дефинише предложене уставне амандмане и предвиђа усклађивање системских закона са уставним променама.

На састанку је истакнуто да је независно правосуђе од велике важности за функционисање сваке државе, али и да, са друге стране, треба да постоји његова одговорност.

Кубуровићева је нагласила да ће Србија поштовати препоруке Венецијанске комисије и захвалила представницима те комисије што су у релативно кратком року прихватили да Нацрт буде разматран на редовној јунској седници тог тела.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић састала се са делегацијом Венецијанске комисије. Током разговора, министарка је истакла да је Србија у отвореном и инклузивном процесу дебате свих заинтересованих субјеката, припремила предлог уставних амандмана које смо послали Венецијанској комисији, чије одговоре и препоруке очекујемо у јуну.

Јоксимовићева је оценила да су од изузетног значаја реформе у поглављу 23. због потребе јачања независности и ефикасности правосуђа у Србији.

Делегацију Венецијанске комисије предводио је секретар Комисије Томас Маркерт, а чланови су известиоци Хана Сухочка из Пољске, Грејн Макмороу из Ирске, Андрас Варга из Мађарске и Јорген Штејн Соренсен из Данске.