Фактор плус: За СНС готово 57 одсто гласова, цензус још само за СПС

Према истраживању, Народна странка Вука Јеремића добила би 3,6 одсто гласова, демократе 3,5 одсто, ПУПС 3,3, а Двери три одсто гласова.

Испод цензуса би остали и радикали са 2,8 одсто гласова, СДПС са 2,5, ПСГ (Саша Јанковић) са 1,8 и СНП са 1,5 одсто гласова.

Резултати истраживања су показали и да би 6,2 одсто грађана гласало за неку другу политичку партију.

СНС је доминантна странка, а директор Фактор плуса Владимир Пејић каже и да је неуобичајена, али да се већ неколико месеци појављује таква ситуација, да друге странке у овом тренутку немају капацитет да пређу цензус, осим СПС-a, који припада владајућој већини.

Пејић додаје и да није узет у обзир Драган Ђилас, нити странка коју би он евентуално основао, и то из методолошких разлога, јер странка не постоји, па ни начин да се измери њена снага.

"Напредњаци имају доминантан положај низ година и из месеца у месец се та позиција појачава", рекао је Пејић.

Навео је да то што најјача опозициона странка, Народна странка, има 3,6 одсто гласова, уз ДС који је нешто нижи, није добро, јер Србија, као и свака држава мора да има јаку опозицију, али да се не могу декретом доделити места у парламенту, већ опозиција мора то да заслужи.

Уколико би парламентарни избори били одржани у недељу, на њих би изашло 44 одсто испитаних, 33 одсто не би изашло да гласа, а 23 одсто не зна.

О уласку Србије у ЕУ 

Када је реч о ЕУ, на питање да ли очекују да ће Србија у разумном року, за пет до седам година, постати чланица ЕУ, 44 одсто испитаних каже да је то мало вероватно због проблема у самој ЕУ и високе национално-државне цене евроинтеграција – Косово и Република Српска.

Да ће Србија ући у ЕУ, ако Унија опстане, али ће морати да се учлани или суштински се приближи НАТО-у и усвоји европску политику по свим питањима, укључујући Западни Балкан и Русију, сматра 26 одсто грађана.

Њих 16 одсто сматра да ће Србија ући у ЕУ, ако настави да спроводи реформе и ЕУ поново отвори процес проширења преосталих балканских држава, док се 14 одсто изјаснило да наша земља неће ући у Унију, јер се ЕУ распада.

На питање који су приоритети за државу, економски развој земље је у врху, за шта се изјаснило 92 одсто испитаника, на другом месту је сузбијање криминала и корупције – 89 одсто, па мир и политичка стабилност – 86 одсто.

Решавање питање КиМ 

За решавање питања Косова и Метохије изјаснило се 46 одсто, за укључење у ЕУ 36, а за развој демократије 14 одсто испитаних.

Пејић је приметио да је значајно порасла заинтересованост грађана за решење питање КиМ, са око 16 одсто пре годину дана, на 46 одсто грађана који сматрају да је то питање које што пре треба решити.

"Није то само због ЕУ, очигледно је да је то нешто што мучи грађане и сматрају да то отежава и живот грађана и функционисање државе. Наравно не по сваку цену, не да се изађе као губитник из целог тог процеса, али грађани имају велику жељу да то питање буде решено", рекао је Пејић.

"Влада да избегава одговор на хрватске провокације"

У кризи са Хрватском, Влада Србије би требало да избегава одговор, без озбира на хрватске провокације, сматра 44 одсто испитаника у истраживању "Фактор плуса".

Директор Владимир Пејић каже да тај проценат испитаних, сматра да би влада требало да буде уздржана и да избегава одговор, без озбира на претње и провокације са друге стране, уз потребу за заштиту сопствених интереса.

Такође, 16 одсто сматра да би Влада Србије требало да има знатно помирљивији тон, а 14 одсто њих да би требало стално да подсећа ЕУ и САД на неоснованост хрватских оптужби и избегава даље заоштравање кризе.

Да би требало да узврати истом мером, изјаснило се 26 одсто испитаних.

Забрану уласка министра одбране Александра Вулина у Хрватску, највећи број испитаних, њих 34 одсто, види као безуспешан покушај Владе Хрватске да се не говори о осетљивим темама.

Поред тог, доминира и одговор да је реч о личној нетрпељивости према Вулину, што сматра 30 одсто испитаних, показало је истраживање, које се, поред рејтинга странака и питањем ЕУ, бавило и питањима односа Србије и Хрватске.

Као главне узроке политичког сукоба две земље, грађани виде агресивну политику Хрватске (33 одсто) и дубоко укорењену мржњу која је политички мотивисана (30 одсто).

"То се не односи само на Хрватску, него и на Србију. То је огроман проценат. Макар када су у питању грађани Србије, нема велике дилеме, очигледно је да је кривац пре свега на хрватској страни. Вероватно би обрнута слика била у Хрватској", рекао је директор "Фактор плуса" Владимир Пејић.

О добросуседским односима

Пејић истиче да је су грађани, упитани да ли очекују даљу екскалацију сукоба у односима Србије и Хрватске, оптимисти и ипак мисле да је ово било "ад хок" и да ће се ситуација смирити и ићи у бољем правцу.

Међу испитаницима, 41 одсто њих сматра и да су могући доборуседски односи у региону, чим спласну политичке тензије, док 21 проценат мисли да у ближој будућности они нису могући.

Пејић примећује да су многа од ових питања постављана и пре седам, четири и две године, а сада поново, што, каже, уз сав оптимизам грађана, показује да "као да имамо ситуацију корак напред, два назад".

"То је индикатор који показује да добросуседски односи у региону нису нешто што се подрзумева, већ се на њима мора пуно радити", рекао је Пејић.

У одговору на питање да ли се грађани плаше нових оружаних сукоба на подручју Балкана, грађани су готово подељени - па је 45 одсто њих одговорило одрично, али се 46 њих плашили - и то 14 одсто веома, док 32 одсто иако се плаши, мисли да до тога неће доћи.

"Види се да постоји одређени страх код грађана, иако се не би рекло на први поглед, јер готово 50 одсто има страх. Већина се ипак нада и верује да неће доћи до тога, али показује да се ситуација мора уозбиљити и да политичари у целом региони морају да 'спусте лопту' и без подсећања о ономе што је било, размишљају шта ће бити даље", рекао је Пејић.

Истраживање је спроведено на 1.040 испитаника у Србији, без КиМ, од 2. до 6. маја.