Каква ће бити ЕУ и шта да очекује Западни Балкан?

Неравнотежа у зони евра, повампирена подела на Исток и Запад, те разговори о будућности саме ЕУ су околности у којима се ове године обележава 9. мај, Дан Европе, каже генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић.

Сузана Грубјешић је за Танјуг рекла да је ЕУ од почетка 21. века стално у некој системској кризи, таман се једна заврши, друга криза почне, те сматра да ће будућност ЕУ – или као савеза суверених држава, односно неког лабавог савеза или претварања у Европу "једне, две или више брзина" – зависити од договора, пре свега, Немачке и Француске.

Истиче да су велика очекивања од четвртог мандата немачке канцеларке Ангеле Меркел, али још већа од новог лидера, председника Француске Емануела Макрона будући да је он, додаје, изашао са предлогом реформи у самој ЕУ.

Те реформе би, наводи, подразумевале стварање неког елитног клуба чланица еврозоне и земаља које би остале изван тог клуба, а има их девет, те постављања заједничког министра финансија.

Макрон је, каже, заговорник тога да буде више интеграција и у самој ЕУ, док с друге стране из Немачке за сада стижу опрезни сигнали.

Објашњава да коалициони партнер Ангеле Меркел СПД има мало другачије идеје у правцу веће федерализације Европе, али и да ЦСУ има сестринску странку која, осим што кокетира са популизмом и популистичким лидерима из други европских држава, не би у један такав савез ушла.

"Од њиховог договора и од разговора зависиће будућност ЕУ и то како ће изгледати у наредном периоду", наводи Грубјешићева.

Напомиње и да је Брегзит апослутно био један геополитички земљотрес и велики удар за саму ЕУ, да су све наде уперене у то да неће произвести домино ефекат и да неће још нека држава чланица пожелети да уради исто, те да остаје да се види какав ће бити разлаз са Великом Британијом.

Шта могу да очекују земље Западног Балкана?

Што се тиче Каталоније, Грубјешићева каже да је покушај сецесије те шпанске покрајине за сада заустављен, али да се због тог покушаја Шпанија сада понаша другачије према Западном Балкану што се, додаје, види из изјава и најава о томе какав ће бити Самит у Софији 17. маја који је посвећен Западном Балкану.

Упитана шта у таквим условима могу да очекују земље Западног Балкана, Грубјешићева каже да је половина ове године посвећена Западном Балкану јер је најпре у фебруару донета Стратегија о проширењу ЕУ, потом у априлу донет је пакет проширења и представљен извештај о земљама кандидатима, а предстоје још Самит у Софији, састанак Европског савета 28. јуна на чијем дневном реду ће бити проширења, те самит 9. и 10. јула у Лондону посвећен Берлинском процесу.

Ако се све то узме у обзир, наводи Грубјешићева, неко би помислио да је Западни Балкан толико у фокусу да ће проширење ићи брже, међутим, додаје, без обзира и на Стратегију која је задржала ту 2025. као потенцијалну годину уласка Србије и Црне Горе, по свим најавама, очигледно је да се проширење полако склања са дневног реда.

Додаје да се више инсистира на повезаности земаља Западног Балкана што, оцењује, није никакав проблем, али и наводи да нема тог кредибилног обећања да ће макар 2025. две најнапредније државе – Србија и Црна Гора, бити примљене у чланство.

"Последња Макронова изјава о томе да ЕУ мора прво да се реформише да би се проширила је поприлично обесхрабрујућа", сматра Грубјешић.

Дан Европе обележава се од 1955. године, 9. маја, што је и Дан победе у Другом светском рату.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.