Јоксимовић: Од ове године фондови ЕУ и за пољопривреду

Када је у питању коришћење ИПАРД средстава, Јадранка Јоксимовићева је указала да ће убудуће, поред јачања капацитета, морати да се ради и на додатном обавештавању јавности и заинтересованих грађања о постојању тих фондова, као и начинима на који могу да аплицирају за њих.

"Важна ставка у томе јесте и упознавање наших пољопривредних произвођача са чињеницом да је за повлачење ових средстава, поред доброг пројекта и условно говорећи идеје, важно знати да се захтева један део предфинансирања. Тај део предфинансирања у одређеној фази ће бити рефундиран и он ће на крају бити део гранта", рекла је Јоксимовићева на конференцији "Инструмент за претприступну помоћ у руралном развоју (ИПАРД) – научене лекције и будући изгледи" на којој учествују посланици Европског парламента и парламената држава кандидата и потенцијалних кандидата за приступање ЕУ.

Што се тиче ИПАРД програма за Србију, 2014. године када је она постала Национални ИПА координатор, прва ставка која ју је сачекала јесте био проблем добијања могућности да се уопште започне припрема за ИПАРД акредитацију.

Јоксимовићева је додала да је Европска комисија захтевала да Управа за аграрна плаћања буде смештена у Београду, а не у Шапцу, што је до тада био случај.

"Радом свих институција дошли смо до тога да ове године, верујем за можда месец-два, министар пољопривреде Бранислав Недимовић и ја потписујемо финансијски споразум са ЕК у погледу отварања ИПАРД-а у наредних неколико година, што за Србију конкретно значи 230 милиона евра – 175 милиона из грантова и остатак из националног удела, од 2014. до 2020. године, која стоје на располагању свим регистрованим пољопривредним газдинствима и заинтересованим пољопривредним произвођачима", навела је министарка.

"Србији ове године 15 милиона евра из ИПАРД-а"

Министарка је објаснила да ове године Србија има 15 милиона евра из ИПАРД-а, следеће године 20, те да ће се сваке године цифра повећавати за пет милиона евра, као и да то нису нека нова средства, већ су у оквиру националне ИПА алокације за Србију.

"Важно је да правовремено информишете јавност, да обавестите своје заинтересоване грађане, али да истовремено радите и на координацији свих институција. Најважније је радити са локалним нивоима власти, јер на крају локалне самоуправе ће поднети највећи део обавеза из испуњавања свих критеријума. Они ће бити ти који би требало и да усмере заинтересоване у својим срединама и да их помогну да направе добру апликацију", истакла је Јоксимовићева.

Указала је да је Министарство које предводи заједно са Развојном агенцијом Србије основало 16 Развојних агенција на нивоу Србије, чији су оснивачи локалне самоуправе, које могу да користе све врсте финансирања за идентификацију и припрему пројеката на локалу.

"Мислим да је то један од начина на који се подиже видљивост, омогућава локалној самоуправи да буде ефикаснија, да координира са централним нивоом власти у смислу добре и боље координације коришћења ЕУ фондова", нагласила је Јоксимовићева и додала да на тај начин локалне самоуправе могу добити вишеструко више новца него да само траже средства из буџета.

Подсетила је да Србија као земља кандидат већ дуго користи претприступне фондове ЕУ, прво финансијску перспективу од 2007. године до 2013. године, те друга финансијска перспектива од 2014. до 2020. године, у оквиру које је Србији на располагању отприлике милијарду и по евра бесповратне помоћи, што је у просеку око 200 милиона евра бесповратне помоћи годишње.

"Србији основни спољнополитички приоритет прикључење ЕУ"

Потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић истакао је да је Србији основни спољнополитички приоритет прикључење ЕУ, те да у парламенту постоји широки концезус по том питању.

"Пред нама је историјска прилика за убрзање целог процеса европских интеграција, коју ћемо покушати да искористимо на најбољи могући начин радећи на обимној реформској агенди. У том смислу, коришћење претприступних фондова ЕУ видимо као припрему за будуће чланство у ЕУ и као подршку за спровођење неопходних економских, правних и институционалних реформи. Наглашавам да је за нас врло важно коришћење ИПАРД фондова имајући у виду да је то најзначајнији програм предприступне подршке руралном развоју", рекао је Маринковић.

Чланица Одбора за спољне послове Европског парламента Елени Теокарус навела је да ЕУ жели да прихвати нове чланице у Унију под условом да они деле заједничку визију, што је јака, напредна ЕУ са солидарношћу између свих европљана.

Навела је да ће ИПАРД програми подстицати пољопривреднике, те да представља транзиторни процес ка чланству на јединственом тржишту.

"Данас покушавамо да унапредимо квалитет живота који живе у руралним, сеоским деловима наших партнерских земаља тако што ћемо да подржимо њихове активности", рекла је Теокарусова.

Наводећи да се сви морају држати истих правила, Теокарусова је истакла да није довољно само утврдити приоритете за финансирање, него и вршити контролу тога како се средства ЕУ користе.

"ИПАРД је веома важан механизам који се односи на другу генерацију финансијских инструмената који се стара о томе да различити региони и руралне заједнице имају приступ финансијама. Пољопривреда је кључна компонента економског и социјалног аспекта Западног Балкана и Турске, те се самим тим и већа пажња мора усмерити овој области", рекла је Теокарусова.

Истакла је да је подршка пољопривредницима кључна за стабилност процеса прикључивања ЕУ, те да има пољопривреда и оживљавање руралних средина има кључну улогу у будућности ЕУ и њеном проширењу.