Шта је нови човек Стејта за Србију хтео да чује од НВО

Палмер је претходно разговарао и са српским председником Александром Вучићем, са којим се сагласио да је нормализација односа Београда и Приштине од кључне важности, те обећао континуирану подршку дијалогу Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, "на сваки начин који учесници у дијалогу сматрају корисним", како је истакнуто у саопштењу.

За разлику од неких других сусрета америчких или европских званичника, наступ Палмера у разговору са невладиним сектором није одударао од званичног.

Једна од учесника тог састанка, председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт каже да је заменик помоћника државног секретара можда наговестио да су САД отвореније за разговор о разним могућим солуцијама за решавање косовског питања.

"САД су врло значајан играч, али САД нису у Унији, која је наш апсолутно број један стратешки партнер. Дакле, они могу да кажу да ће помоћи, разговараћемо о томе да се дође до решења, желимо да Србија што пре буде пуноправни члан ЕУ, али ће то ипак зависити од оних који у Унији одлучују", сматра Лихт.

Добро је, оцењује, да се САД ангажују више, зато што, наводи, знамо да је њихов глас и на Косову, па и у Тирани изузетно јак.

Истиче да су са Палмером отворено говорили о томе да је неопходан шири приступ на цео регион, јер, објашњава, од тога како ће да се реши српско-косовска прича зависи будућност целог региона.

Палмера је, каже, посебно занимао њихов недавни разговор са председником Србије Александром Вучиће и министарком за европске интегарције Јадранком Јоксимовић у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији.

Каже да их је Палмер врло озбиљно саслушао, те да је стекла утисак, као и претходно из разговора са његовим надређеним, помоћником државног секретара за Европу и Евроазију Весом Мичелом, да Вашингтон почиње све више да се поново интересује и да је спреман да ради заједно са Европом.

"Инсистирали смо да то мора да буде у строгој сарадњи са свим онима који желе да нам помогну да дођемо до решења у којем нико неће изаћи као губитник. Нико не може да буде ни апсолутни добитник, и једна и друга страна ће нешто морати да изгубе, али морају и нешто да добију. У супротном, остаће траума која ће се лечити деценијама можда и дуже", рекла је Лихт говорећи о који су пренели Палмеру.

Она указује да је један од квалитета разговора недавног разговора Националног конвента са председником Вучићем био тај што је у њему учествовала и цела једна нова генерација, која је, наглашава, и те како заинтересована да дође до решење.

"Ако су они за то да се не замрзава конфликт, сигурна сам да то свако мора да чује, од председника Вучића, па до људи у Вашингтону, Бриселу и осталим престоницама које занима, а изгледа да их све више занима да се дође до неког решења", наводи Лихт.

Стефан Сурлић из Центра за интердисциплинарне студије Балкана сматра да је главни циљ доласка Палмера у Србију био да смири тензије након хапшења директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића у Косовској Митровици и пренесе став САД да преговори немају алтернативу, те да би требало да се наставе.

Сурлић истиче да оно што свакако не доприноси дијалогу јесу поруке које долазе од Приштине, нарочито оне да Заједница српских општина неће бити формирана у складу са Бриселским споразумом, већ у складу са косовским уставом.

"Такве поруке не доприносе дијалогу, јер идеја компромиса јесте да једна и друга страна дају неки уступак да би до финалног споразума дошло", указао је.

Палмер је заправо, како сматра Душан Јањић из Форума за етничке односе, хтео да чује шта је то што би српска страна видела као добитак у наставку преговора Београда и Приштине.

"Палмерова посета је донела више сазнања Америци, али које год да је информације прикупио то сигурно неће утицати на основне зацртане принципе САД. То је речено и након састанка Вучића и Палмера, да се не слажу око неких питања, независности Косова и сигурно чланство у НАТО", рекао је Јањић.

"Питање дијалога препуштено је ЕУ, ја бих био прецизнији: 'гледајте у Берлин'", нагласио је Јањић.