Бивши британски амбасадор: Одавање почасти Милошевићу нема много смисла

У ауторском тексту за Гардијан, Робертс пише да вредност Милошевићевог наслеђа за Москву лежи не само у његовом "катастрофалном и дискредитованом руковођењу земљом већ и у његовом тобожњем статусу некога ко се супротставио Западу, иако су они који су га знали увиђали да је мало балканских политичара који су били толико проамерички и антируски настројени као што је то био Милошевић".

"Зато би споменик усред Београда био прст у око проевропским снагама Србије, а стециште присталица Москве", оцењује бивши амбасадор Британије у СРЈ, у данас објављеном чланку.

Робертс за Милошевића пише да је своју земљу увео у колапс и водио је кроз низ разорних ратова деведесетих.

"За Запад, Милошевић је био ратни злочинац, док је за многе Србе био не само то, већ и човек који је надзирао крах животног стандарда, изолацију Србије и губитак делова територије на којима су Срби некада чинили већину", наводи он.

Према његовим речима, предлог о подизању споменика бившем председнику Србије, који је изнео подмладак Милошевићеве Социјалистичке партије, "много говори о стању политике у Србији и широм Балкана".

Бивши амбасадор Британије у СРЈ оцењује да "одавање почасти том човеку, по свој прилици, нема много смисла", али напомиње да значајан проценат Срба Милошевића сада види као "позитиван симбол одбацивања Запада и залагања за националне интересе Србије".

"Познавао сам Милошевића боље него већина странаца – много пута сам се са њим састао током преговора о окончању рата у Босни и спречавања сукоба на Косову – и нема сумње да је имао шарма и харизме. Али тешко да би иједан објективан аналитичар могао да каже да је резултатима које је постигао за своју земљу и регион заслужио бронзани споменик. Шта се овде догађа?", пише Робертс.

"Постоји нова подела" 

Он наводи да сада постоји јасна пукотина од Београда до Сарајева и Скопља – па и шире, до Будимпеште и Варшаве.

"Нова подела постоји између оних који верују да им најбоља нада у мир и просперитет лежи у придруживању међународним организацијама заснованим на правилима – ЕУ и НАТО-у – и, с друге стране, оних који своје наде заснивају на слеђењу уског националног интереса и романтичног тумачења прошлости", тако бивши амбасадор описује своје виђење.

Ова друга група земаља гнуша се захтева које ЕУ поставља кандидатима за приступање, наводи Робертс, истичући да та група "више воли еластичност московског модела – владу на челу с моћним људима, које подржавају други моћни људи, и где је корупција разумно дискретна, а људи затупљени дозама шовинизма".

Робертс каже и да Москва, "разумљиво, има интереса да промовише интересе ове друге групе земаља".

"Русија не крије да ће учинити све што треба како би обезбедила да се православне хришћанске земље бивше Југославије не придруже НАТО-у, већ да остану својеврсна линија између Грчке и њених северних савезника у Алијанси", наводи он.

Према његовим речима, управо то лежи иза наводног покушаја убиства бившег председника и премијера Црне Горе Мила Ђукановића, како би се, каже, он спречио да поведе земљу у НАТО 2016.

Интерес Русије, тврди Робертс, стоји и иза покушаја спречавања Зорана Заева да дође на власт у Македонији 2017, али и иза "бескрајног мамљења" Милорада Додика, председника Републике Српске, који "изгледа проводи више времена у Москви испијајући чај с Путином него у Бањалуци".

Бивши амбасадор Британије каже и да не чуди што је водећи заговорник подизања споменика Милошевићу – министар спољних послова Ивица Дачић, кога описује као "изразито русофилног члана Владе Србије и човека кога је руски колега одликовао руским Орденом пријатељства".

"За разлику од ове топле блиске везе између Русије и Србије, Запад, како изгледа, није много присутан у бившој Југославији. Чланство у ЕУ се нуди као привиђење које стално измиче, а које ће решити проблеме земаља кандидата – економске проблеме ниског привредног раста, високе незапослености и емиграције младих", напомиње Робертс.

Према његовим речима, стални захтеви ЕУ да кандидати спроводе болне и тегобне политичке и економске реформе, у замену за сутрашње повластице, немају много поборника, а уз то, "ЕУ изгледа нема никакав план за регион који се, чини се, препушта топлом загрљају Русије".

"Не можемо а да се не запитамо докле би либералне снаге у региону стигле када би Британија и САД биле мање заокупљене домаћим проблемима и када би нашле времена и ресурса да их подрже", наводи он.

Како закључује бивши британски амбасадор у СРЈ, "Вашингтон и Лондон чине грешку напуштајући овај део Европе и стављајући на коцку оно што су раније тамо уложили и постигли".