Како случај Скрипаљ утиче на мале државе?

Србија је сигурно место за руске дипломате. Порука коју Београд шаље Москви јасна је и недвосмислена. Ипак, не пролази без притисака, објашњава шеф српске дипломатије.

"Али Србија не функционише на дугме, ми водимо рачуна о нашем интересу. Интерес Србије јесте да се утврди пуна истина о свему, али Србија свакако неће по аутоматизму доносити одлуке које би значиле нарушавање наших пријатељских односа са Руском Федерацијом, Кином и другим земљама", каже Ивица Дачић.

Ту одлуку донео је готово цео комшилук. Босну и Херцеговину у протеривању руских дипломата спречило је тровлашће, док је Бугарска међу десет чланица Уније које се за сада држе по страни.

"Мале и средње земље у ствари гледају своје интересе у томе, у том рату, шта им је сада приоритет у овом тренутку", рекао је Слободан Зечевић из Института за европске студије.

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић рекао је да, с друге стране, имате притиске да неке земље то учине, а с треће стране имате земље које би да се покажу да су правоверније од Вашингтона па су саме пожуриле да протерају неког руског дипломату.

"Највећи проблем је што те мале земље долазе у режим пацки. Ако се мало приближите истоку, добијате пацку са запада, ако се мало приближите западу, добијате пацку са истока. И много је лакше земљама које су се на неки начин определиле и имају савезнике иза себе који их штите на све могуће начине", сматра Јакшић.

Неопредељене и мале – такве државе најтеже пливају у конфликтима великих, објашњавају упућени. А шанса да их талас сукоба не запљусне, готово да не постоји.

Зечевић истиче да САД имају то начело да покушавају да придобију што већи број држава односно да опколе ту државу за коју сматрају да је лош играч у неком одређеном тренутку... "Велике државе желе да имај утицај на сваком квадратном метру територије, за њих ниједна држава није небитна, иако оне причају – немамо фокуса на овом региону", каже Зечевић.

Продубљивање кризе сужава маневарски простор неутралних. Тако би, у случају заоштравања односа Истока и Запада, и Србија морала да заузме другачију позицију.

"То су све неки фактори који отежавају позицију Србије, а онда отежавају њено геостратешко опредељивање, повлачење ових или оних потеза. Него долазите у ситуацију да водите изнуђену дипломатију како и у ком тренутку, чији је контролни пакет акција, да ли је у Москви, Вашингтону или Бриселу", рекао је Јакшић.

Зечевић сматра да последице за сада нису толико јаке, можда се осећају у случају Косова.

"Постоји неки праг толеранције према нама мада нас је Велика Британија позвала да учествујемо у дипломатским санкцијама, наравно ми не учествујемо ни у економским санкцијама па није логично да учествујемо у дипломатским санкцијама. Русија је наш веома значајан партнер када је реч о заштити националних интереса у СБ УН", каже Зечевић.

Наруку нам иду прогнозе да је криза пролазна, иако се чинило да би могла да доведе до глобалног рата. Као добар сигнал тумачи се позив америчког председника руском. Сусрет Трампа и Путина, уколико до њега дође, биће у Вашингтону. Жеља српског шефа дипломатије била је да се сретну у Београду.