Ко ће доћи на самит у Софији, а ко неће?

Неслагања око статуса Косова унутар ЕУ могла би да доведу у питање успех целокупног састанка, али и нове стратегије проширења ЕУ.

Према последњим информацијма, Шпанији су се, у намери да не присуствује састанку на којем ће бити присутни и представници Косова, придружиле и Румунија и Кипар. 

"Ово је важно питање. Неко прича о проширењу на земље које нису признате. То је забрињавајуће", поручио је премијер Шпаније Маријано Рахој. 

Из бугарског председавања наглашавају да мајски самит у Софији неће бити самит посвећен "проширењу", већ "европској перспективи, развоју и сарадњи са регионом".

Мадрид, међутим, иде корак даље и условљава своје присуство непомињањем Косова као учесника самита, већ само именовањем и "скрајнутим присуством" представника Приштине.

У нацрту декларације која би требало да буде усвојена на самиту у Софији, а у коју је Танјуг имао увид, тренутно се не помиње нити једна држава Западног Балкна, већ се "потврђује недвосмислена подршка европској преспективи Западног Балкна", а "партнери са Западног Балкана се обавезују да следе европски пут као свој стратешки избор". 

И поред овако неутралног речника и даље се поставља питање да ли ће премијер Шпаније, Маријано Рахој, желети да стави свој потпис на заједнички докумет који би требало да потпишу и остали ученици, међу којима је и премијер Косова Рамуш Харадинај, који је потврдио своје присутво на самиту у Софији. 

"Самит у Софији је место које ће спојити ЕУ лидере са лидерима Западног Балкана како би се показала опредељеност за заједнички рад и ангажовање", каже портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич. 

Коцијанчич наводи да су лидери ЕУ на самиту 22. марта већ изашли са заједничким саопштењем које "поздравља одржавање Самита ЕУ-Западни Балкан који ће се одржати 17. маја 2018. године у Софији", где се "очекује да ће фокус бити на поновном потврђивању европске перспективе региона, покретању конкретних и видљивих иницијатива за побољшање инфраструктурног повезивања и међуљудских односа у региону и са ЕУ као и рад на бољем ангажовању на заједничким изазовима као што су сигурност и миграција". 

Према увиду Танјуга у радни нацрт "софијске декларације", поред тога што се не наводе конкретно имена држава Западног Балкана, текст ће се фокусирати управо на начела сарадње у циљу остваривања конкретних иницијатива у области повезивања унутар региона, али и региона и ЕУ у области транспорта, енергетике, дигиталне економије, као и остваривања бољих међуљудских контаката и заједничке сарадње у решавању питања миграција и тероризма. 

И док из бугарског председавања понављају да је рад на организацији самита још у току и да ће се поштовати принцип статусне неутралности Косова, у дипломатским изворима у Бриселу већ се спекулише могућношћу да у случају бојкота земља чланица које нису признале Косово, самит у Софији неће донети очекивану и неопходну једниствену подршку новом ангажаману ЕУ на Западном Балкану.

Напомиње се, међутим, да се на овакву врсту "великог самита" ЕУ и Западног Балкна чека још од самита у Солуниу који је одржан 2003. године и који се види као камен темељац евроинтеграционог процеса Западног Балкана.