Брнабић: ЗСО није компензација за Косово у УН

"Договори морају да се поштују. Нема даљих преговора око ЗСО. Нећемо дати ништа друго, јер то стоји у Бриселском споразуму", рекла је Брнабић у парламенту.

Она је истакла да је Бриселски споразум била дипломатска победа Србије, а доказ за то је што Приштина не жели да га имплементира.

"И данас инсистирамо на спровођењу Бриселског споразума. Зар смо ми криви зато што Брисел не поштује довољно свој сопствени потпис, време и енегију да они буду гарант Бриселског споразума", упитала је Брнабићева и истакла да је тај споразум апсолутно у интересу грађана Србије.

Она је реторички упитала да ли неко мисли да Приштина не би спровела Бриселски споразум да је био у њеном интересу и подсетила да је споразуме који је својевремено потписао Борко Стефановић (ДС) о интегрисаном управљању граница. одмах био спроведен, јер је био потпуно лош.

"Сви се сада враћају на то што је писало 'бордер' - граница. Кад имате такве споразуме, сви трче да их имплементирају", рекла је Брнабићева.

Посланик Ђорђе Вукадиновић сматра Бриселски споразум политичком грешком и Владу пита - шта са њим намерава?

"Мислим да горке плодове те победе гледају Срби на КиМ свих ових година. Али слажем се у другом делу да је бесмислено разговарати даље док се не примени договорено", навео је Вукадиновић.

Премијерка је одговорила да "ми убирамо горке плодове јер није било снаге у ЕУ да се Бриселски споразум имплементира".

"У овој влади министар спољних послова неће говорити о КиМ"

У овој влади министар спољних послова неће говорити о Косову и Метохији, јер је Космет аутономна покрајина у оквиру Србије, поручила је премијерка током дискусије са послаником Нове странке Зораном Живковићем.

Живковић је поставио неколико питања премијерки и министрима, а иако је, каже, хтео да постави и питања у вези дешавањима у Косовској Митровици, то није учинио јер, навео је, "нема никога ко би могао да каже било шта о томе консеквентно".

"Ја то питање нећу да поставим, нема министра унутрашњих послова, правде, нема министра иностраних послова, министра одбране", рекао је Живковић.

На то је премијерка узвратила да јој је тешко да разуме зашто Живковић мисли да је министар спољних послова надлежан да говори о Косову и Метохији.

"Разумем ја то довољно зашто ви мислите да министар спољних послова треба да говори о Косову и Метохији, али у овој влади министар спољних послова неће говорити о Косову и Метохији. Има других министара који се баве КиМ, које је аутономна покрајина у оквиру Србије", рекла је Брнабићева.

"Спољна политика Србије никада није била јаснија"

Наш стратешки циљ је ЕУ и Србија се неће, а нема, каже, ни потребе одрећи традиционалних пријатељстава и оних који доносе економску корист, поручила је Брнабићева у Скупштини.

"Потребно је да имамо одрживији и динамичнији раст. Зато морамо да сарађујемо са Русијом, Кином, Индијом, САД, Арапским Емиратима", прецизирала је Брнабић одговарајући на посланичка питања.

Одговарајући посланику Зорану Живковићу, премијерка је рекла да је то најбоља политика која се, према њеним речима, доста разликује од политика из претходног периода када су српски званичници различито прицали у зависности од тога где причају.

"Ако сте у Вашингтону имате једну причу, ако сте у Москви другу, и ако сте у Бриселу трећу причу. Ван ова три центра нисте нигде другде били", рекла је Брнабићева.

"Урађен нацрт закона о спољним пословима"

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић указала је да је изграђен Нацрт стратегије националне безбедности, у коју су укључени сви спољнополитички оријентири који се односе на безбедност и усклађивање.

"Још прошле године чекајући европску глобалну стратегију почели смо са израдом Нацрта стратегије, који је завршен и налази се код председника, а потом ће уследити јавна расправа о њему, па ће ићи на владу и пред Скупштину", указала је Брнабићева.

Јоксимовићева је додала да је и нацрт закона о спољним пословима урађен и да верује да ће у најскорије време бити предмет дебате у парламенту.

Подвукла је да не постоји стратегија спољне политике, за коју је питао Живковић, објасњивши му да и да је спољна политика дефинисана кроз документа националне стратегије безбедности и закон о спољним пословима.

Србија ради на одговоран начин, као одговорна држава, поручила је Јоксимовић критикујући посланика Живковића што се није добро припремио за постављање питања.

"Влада ради на равномерном регионалном развоју"

Ана Брнабић је, одговарајући на питање посланика Муамера Зукорлића у Скупштини Србије, рекла да је Влада свесна проблема "демографске ерозије", истичући да је подстицај рађања један од апсолутних приоритета.

Указала је да је доношење стартегије за подстицање рађања начин да се наталитет у Србији побољша, као и улагање у регионални развномерни развој.

"То је један од разлога што користимо субвенције за инвестироре. Да их усмеримо ка оним деловима Србије који су мање развијени. Тако је отворено више хиљада радних места. Отворили смо Клинички центар у Нишу, радимо са Европском инвестиционом банком, фокусирамо се на градове који би требало да буду центри развоја", истакла је председница Владе.

Премијерка је, на питање о улагању у инфраструктуру, указала да је она раније била на невероватно ниском нивоу и да "нисте знали како да стигнете од Ниша до Ужица".

"То је срамота и то се исправља", рекла је Брнабићева и истакла да је то један од успеха владе који грађани најпре могу да виде.

Напоменула је да се мора више улагати и у образовање.

Министарка Зорана Михајловић је истакла да српска влада последњих пет година није само завршавала пројекте, него је иницирала нове.

Указала је да су бољи односи председника Републике са Кином разлог нових уговора, и на Коридору 11, између две земље.

Говорећи о ауто-путу Београд–Сарајево, министарка је рекла да је српска страна спремна да иде на линију ка Котроману.

"Србија жели да се повезује са регионом", истакла је министарка.

У дану за постављања питања члановима владе, посланик Муамер Зукорлић је питао премијерку и министарку о "миграционој ерозији" и улагању у инфраструктуру.

Он је рекао да је потребна ментална обнова нације "с обзиром да смо имали 40 година владавине комунизма, где смо доживели морални и културно-цивилизацијски пад".

Уговор о концесији за аеродром јавно доступан од октобра

Премијерка је најавила да ће цео уговор о концесији београдског аеродрома "Никола Тесла" са француском компанијом "Ванси ерпортс" бити објављен када буде затворена финансијска конструкција, а то се очекује до краја септембра.

"У складу са Законом о јавно приватним партнерствима елементи овог уговора биће регистровани у Регистру јавних уговора који се води у Министарству финансија, најкасније месец дана од потписивања уговора значи 21. априла", рекла је Брнабићева одговрајући на питања посланика у парламенту.

Указала је да ће комплетан уговор бити транспарентан, али да мора прво да се финансијски затвори цела конструкција.

Брнабићева је подсетила да ће држава од концесије добити укупно 1,46 милијарди евра и навела да да ћемо само од концесионе накнаде једнократно добити 501 милион евра, кад ће финансијски бити затворен тај посао - до краја септембра.

Премијерка је нагласила да је француски "Ванси" можда најбоља светска компанија за управљање аеродромима.

Брнабићева је рекла да држава не продаје аеродром већ да је довела врхунску компанију која ће њиме управљати, као и да ће аеродром бити враћен држави и грађанима после 25 година.

Истиче да ће концесија повећати приходе за мале акционаре и државу и средства за инвестирање.

Рекла је да је спроведен транспарентан тендер који до сада у Србији није виђен, као и да су се јавиле највеће светске компаније и конзорцијуми.

Она је навела да је аеродром због професионалног менџмента успео од 2010. до 2017. да готово дуплира број путника, повећа број полетања за 33 одсто, за превоз робе за 2,4 пута, као и да су приходи увећан за 50 одсто.

Брнабићева истиче да ту није реч ни о какавом тајном уговору о концесији и да се влада определила за стратешког партнера кроз коцесију у интересу грађана, у којој учествују и међународне финансијске институције ЕБРД, ЕИБ и Светска банка.

"То отклања сваку сумњу да је овде нешто урађено мимо закона и интереса грађана Србије".

Укупна номинална вредност ове трансакције је око 1,46 милијарди евра (1.461.508.000 евра), а ту спадају једнократна накнада, минималне годишње концесионе накнаде и капитална улагања.

Уговор о концесији на 25 година обухвата финансирање, управљање, одржавање, проширење и надоградњу постојећег аеродромског терминала и полетно-слетне стазе.

"Ванси Аеродроми" понудио је једнократну концесиону накнаду у износу од 501 милион евра.

Исплата ће се вршити кроз дивиденду и то: Републици Србији 417 милиона евра и малим акционарима 84 милиона евра.

Током периода трајања концесије биће плаћана годишња концесиона накнада.

Минимална концесиона накнада по години се креће између 4,4 милиона евра до 15,1 милиона евра.

Понуђена капитална улагања су санација и реконструкција главне полетно-слетне стазе, изградња уметнуте полетно-слетна стазе, помоћних рулних стаза и брзих излаза са писте.

Очекује се развој простора терминала, подизање броја гејтова и додатни развој карго стендова.

"Фијат је ту и остаје"

Брнабићева је изјавила да компанија "Фијат" остаје у Србији.

"Молим вас, због грађана, да не ширите панику и неистине о 'Фијату'. 'Фијат' је ту, 'Фијат' остаје", рекла је Брнабићева, одговарајући на питања посланика Нове странке Зорана Живковића да ли ће "Фијат" прекинути сарадњу са Србијом и производњу до краја године.

Премијерка је навела и да се ради на развоју Крагујевца, те да постоје озбиљне индиције за још неке инвеститоре, за више хиљада радних места.

"Уместо што смо све паре дали за 'Фијат', у нетранспарентном уговору, који никад није био објављен и рекли - Доста за Крагујевац, Фијат, ајмо кући", рекла је Брнабићева.

Она је навела да је влада у сталној комуникацији са "Фијатом" и има два члана Надзорног одбора у тој компанији, те подсетила да је влада имала улогу медијатора у преговорима синдиката и пословодства "Фијата", када је издејствовала да се потпише нови, трогодишњи уговор, што, како је рекла, донекле осигурава послове тих људи.

"У приватном сектору никад не можете да гарантујете да ће неко да остане, али ћемо видети да се уговор какав је потписан са 'Фијатом' у време када је компанија долазила у Србију свакако не реплицира поново, јер није био у интересу грађана", рекла је Брнабићева.

Додала је да ће влада штитити интересе грађана и гледати да следећи уговор буде у њиховом интересу, али тако да "Фијат" остане, што, каже, није био случај раније.

"Нема индиција да се Етихад повлачи"

Одговарајући на питање лидера Нове странке Зорана Живковића да ли се "Етихад" повлачи из "Ер Србије", Брнабићева је у Скупштини Србије рекла да су у питању медијске дезинформације.

Подсетила је да сви показатељи пословања Ер Србије указују на раст и рекла да је у 2017. та компанија имала 2.617.000 путника што је повећање броја путника од 90 одсто у односу на 2013. годину.

"Етихад је наш стратешки партнер који није дао ни једну индицију да ће изаћи из Ер Србије", рекла је Брнабићева и додала да она не може да говори у име Етихада и планова те компаније.

Брнабићева је претходно навела податке о повећању броја путника и робе те истакла да је количина превезене робе четири пута већа у односу на 2013. годину, а број авиона је повећан за 23,5 одсто.

"Модернизована је флота, 2014. смо набавили десет нових авиона, 2016. је набављен први широкотрупни авион Ербас А-3030, да не причам о новим рутама које су уведене", поручила је Брнабићева.

У прошлој години, каже, "Ерлајн маркет лидер" прогласио је "Ер Србију" за лидера на тржишту авио-компанија.

"Што се тиче Ер Србије, надам се да сам довољно образложила у каквој ситуацији се налази Ер Србија и да она послује у складу са свим плановима", поручила је Брнабић обраћајући се посланику Нове странке.

Ер Србија је "здраво и добро", закључила је Брнабићева.

"Е-управа доказ да се боримо против корупције"

Председница владе изјавила је да се Србија бори против корупције, да је најбољи пример за то увођење е-управе, а да је стављање Србије под појачани мониторинг ФАТФ-а била "пар екселанс" политичка одлука.

Одговарајући на питања посланика СДС Марка Ђуришића шта ће влада урадити у вези са три показатеља да у Србији нема борбе против коруцпје, Брнабић је рекла да се влада бори против корупције, тако што предлаже велики број закона, како би се импелемтирале све препоруке међународних тела, тако и у пракси.

Један од примера је, каже, увођење е-управе, јер нема другог начина да будемо транспарентнији.

"Зашто Србија касни у томе 10-15 година, зашто то није раније било урађено, када је здрава памет, увођење здравог разума у државну управу. Зашто смо били једина држава која је дочекала 2016. годину, а да која ни матичне књиге грађана није имала у електронском облику", упитала је премијерка.

Додала је да ће у априлу бити повезане све базе државне управе са правосудним базама.

"Стављање Србије под појачани монитоиринг је била политичка политичка одлука пар ексленас, Србија је имплементирала 35 од 40 препорука", рекла је Брнабић.

Ђуришић је поново питао и за ток истраге о убиства Оливера Ивановића и на кога је Ивановић указао као претњу по личну безбедност, а Брнабићева је рекла да је влада учинила све што је било у њеној моћи, али да ми немамо директну контролу на КиМ, која је изгубљена 2008. године.

"Не можете да кривите ову или претходну владу за то. Све што је било у нашој моћи, урадили смо и радимо. Инсистирамо да имамо комуникацију са свим службама које баве тиме", казала је премијерка.

Она је навела и да не би требало ту тему бесмислено политизовати.

"Довољно је велика трагедија да сви заједно на томе радимо како бисмо направили притисак да се убице нађу", рекла је Брнабићева.

Вукосављевић: Завршен Нацрт медијске стратегије

Министарство културе и информисања завршило је Нацрт медијске стратегије за наредних пет година, радна група је текст потписала, а кроз седам до десет дана почеће и расправа предвиђена процедуром, каже министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Вукосављевић је, одговарајући на посланичко питање о томе када ће бити расписани конкурси за ТВ и радио фреквенције, навео да ће се један део стратегије бавити тим питањем.

"Расправом о Медијској стратегији приступиће се и преиспитивању медијских закона у смислу њихове усклађености са законским опредељењима државе", поручио је ресорни министар.

Министар је указао и да ће стратегија обухватити и питање стабилног финансирања електронских и штампаних медија.

Ђорђевић: Од 1. јула без кашњења у исплати породиљама

Исплата накнада трудницама и породиљама неће каснити после 1. јула, када на снагу ступи Закон о финансијској подршци породицама са децом, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Одговарајући на посланичка питања у вези са кашњењем у исплати накнада трудницама и породиљама, Ђорђевић је у парламенту рекао да је тачно да се касни у исплати, јер постоје неодговорни послодавци који касне и по више од годину дана са исплатама.

Послодавци су, како је навео, по још важећем законском решењу, донетом пре 2012. године, у обавези да уплаћује породиљско боловање, а затим да доказују да су уплатили, док држава и року од пет дана рефундира послодавцима.

Управо ће ту грешку према породиљама исправити ново законско решење, па ће од 1. јула држава да исплаћује накнаде и више неће бити кашњења, рекао је министар.

"Неће бити кашњења ни једног јединог дана, а потврда за то је родитељски додатак, који је у ингеренцији државе, а не касни ни дан. Тако ће да буде и са породиљским од 1. јула", рекао је Ђорђевић.

Нека питања нису била упућена извршној власти у Србији.

"Нико од опозиције не пита, ево ја ћу да питам Ангелу Меркел зашто траже од Србије да Србија уведе санкције Русији а пре неки дан Меркел дала зелено светло да се увози гас из Русије у Немачку", упитао је посланик ЈС Драган Марковић Палма.

Министра омладине и спорта замолио је да од међународних спортских институција тражи да се тимови Албанаца са Косова више ни у једном жребу не сретну са репрезентацијом Србије.

Посланичка питања постављају се Влади, у присуству чланова Владе, сваког последњег четвртка у месецу, на скупштинској седници која је у току, и то од 16 сати до 19 сати, када се прекида рад по дневном реду, стоји у Пословнику о раду парламента.

По члану 205. Пословника, Влада писаним путем обавештава Народну скупштину о томе који чланови Владе не могу да присуствују седници парламента.