Европски лидери о питању проширења ЕУ у јуну

У нацрту закључака самита, у који је РТС имао увид, само се констатује да је Европска комисија објавила стратегију 6. фебруара и уједно поздравља одржавање самита ЕУ – Западни Балкан у Софији 17. маја.

У тексту се од самита у Софији очекује да "потврди европску перспективу региона, покрене конкретне и видљиве иницијативе за бољу повезаност људи и инфраструктуре унутар региона, као и између региона и ЕУ". Наводи се и да ће се европски лидери вратити на питање проширења на самиту у јуну.

Европска комисија објавила је далекосежну стратегију за Западни Балкан, али земље чланице нису јединствене око тога какву поруку у вези са проширењем треба упутити у овом тренутку, након што је Европска комисија назначила 2025. као индикативни рок за пријем Србије и Црне Горе, наводе извори упућени у дебату у радним телима ЕУ.  

"Рекао сам лидерима региона да неће бити пријема по убрзаном поступку. Суштина процеса је важнија од брзине, а свако ће бити третиран према заслугама, без фиксираних датума и рокова. Ипак, вратио сам се са Балкана уверенији него икад да делимо заједничку будућност", истакао је председник Европске комисије Жан Клод Јункер. 

Неке земље чланице, међу њима и оне највеће и најутицајније, и даље су против истицања било каквих рокова, наводећи да то може бити контрапродуктивна порука, без обзира на све ограде Европске комисије да се не ради о фиксним датумима. Њихов став је да поруке Брисела треба да се односе првенствено на критеријуме које земље кандидати треба да испуне, укључујући пре свега владавину права, решавање билатералних спорова у региону и усклађивање са спољном политиком ЕУ.

Зато неке земље чланице сматрају да самит у Софији треба да буде посвећен појачаној сарадњи са Западним Балканом, а не самит о проширењу на Балкан, који би могао оставити утисак да ЕУ тако "ставља печат" на 2025. као фиксирану годину пријема нових чланица, наводе дипломатски извори у Бриселу.

С друге стране, многе земље залажу се да самит у Софији пошаље снажнију симболичну подршку чланству Западног Балкана у ЕУ, јер би тако и захтеви за реформама имали већу тежину. Осим тога, самит посвећен проширењу значио би присуство Турске, што ЕУ у овом тренутку жели да избегне.

Самит ће бити усмерен на бољу повезаност инфраструктуре и људи у региону.

Такав самит проблематичан је за Шпанију, која у контексту проширења ЕУ не може да прихвати учешће Косова, чију независност не признаје и не прихвата формулацију о европској перспективи за Приштину. Зато долазак премијера Рахоја у Софију није известан, иако у бугарском председавању верују да је могућа формула која ће омогућити да сви лидери ЕУ и Балкана буду присутни.

С друге стране, многе земље чланице наклоњене проширењу залажу се да самит у Софији пошаље снажнију симболичну подршку чланству Западног Балкана у ЕУ, уместо да буде још један "технички" самит о инфраструктурним пројектима, сличан онима који се одвијају унутар Берлинског процеса. Њихов став је да захтеви за јачање владавине права и решавање спорова у региону имају већу тежину ако ЕУ заузврат уверљивије понуди перспективу чланства за регион, наводе дипломатски извори.

Осим самита у Софији, важан тренутак биће и објављивање годишњег извештаја Европске комисије о напретку за све земље региона, које се очекује 17. априла. Овај извештај, посебно део који се односи на владавину права, биће одлучујући за одлуку о томе колико нових поглавља ће Србија моћи да отвори у јуну.

У досадашњем току преговора, Србија је отворила 12 од укупно 35 поглавља, а још пет поглавља је технички спремно за отварање, потенцијално на међувладиној конференцији у јуну.