"Посета Вучића Хрватској корисна за обе државе"

Драган Ђукановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да је тешко прекочити питања из прошлости када је реч о разговорима званичне Хрватске и Србије, али да је важно да се гледа у будућност.

"Оно што јесте веома значајно је да се ипак гледа у будућност, да се реше проблеми који су настали као последица распада Југославије и да идемо даље ка контексту европских интеграција како би Србија и Хрватска се поново нашле под једним окриљем, а то су евроинтеграције", рекао је Ђукановић.

Говорећи о томе какав је могући учинак мораторијума на теме прошлости, који је јуче председник Александар Вучић предложио, Ђукановић каже да је зарад смањења евидентних тензија у друштву веома значајно да нема нечег што подстиче лоше расположење.

"Ја се надам да је то могуће и мислим да је значајно да се тако нешто предузме како би се смањили ти некада и пренаглашени стереотипи и кроз медије и кроз изјаве јавних функционера везане за суседе, у овом контексту конкретно за Хрватску", додао је Ђукановић.

Укаазао је да је посета Вучића Загреби била корисна за обе државе.

"Мислим да је ова посета била у корист обе државе и мислим да је веома значајно да се напокон реше ови проблеми који у проузроковани углавном распадом бивше Југославије и у том смислу се надам да ће доћи до отварања поједних питања, побољшања статуса етничких мањина, питање дефинисања границе, окончање процеса сукцесије, веома значајно питање несталих особа. Постоји један сет питања које што пре треба решити", истакао је Ђукановић.

"Различита виђења тема"

Навео је да је било очигледно да су хрватска председница и хрватски премијер имали различита виђења тема које је требало покренути.

"Међутим, ипак је значајно да је дошло до састанка Вучића са премијером Пленковићем где су отворене неке теме о којима такође треба разговарати", нагласио је Ђукановић.

Када је реч о протесту у Загребу током посете Вучића, Ђукановић каже да су сва друштва у југоисточној Европи подељена и да и хрватско друштво на својим маргинама политичког спектра оставља неке екстремне кругове.

"Чињеница да се јуче на Тргу бана Јелачића окупило 300 до 400 људи показије заправо једну такву тенденцију, међутим оно што јесте значајно је да је ипак до посете дошло и да ће ова посета оставити неке резултате иза себе и да то није став званичне Хрватске", рекао је Ђукановић.

"Гранично решење тешко за две године"

На питање да ли ће проблем границе бити могуће решити у року који је предвиђен од две године да се постигне решење, Ђукановић каже да је то тешко замислити.

"Анализирајући досадашњи ток веома је тешко замислити да ће се ово питање решити у наредне две године, али мислим да је веома значајна заједничка опредељеност да уколико не дође до компромиса Србије и Хрватске по том питању се иде на међународну арбитражу чије би резултате признале обе стране", објансио је Ђукановић.

Нагласио је да је посебно споран ток Дунава, који представља границу између Србије и Хрватске, јер се Дунав померао и не поклапа се са границама катастарских општина.

"Тако да ћемо видети да ли ће се заузети став да средњи ток реке Дунав буде заправао граница или ће Хрватска наставити да инсистира на ранбијим катарстраским општинама или ћемо ићи на пресуду међународног суда који би утврдио или дефинисао ту границу", истакао је Ђукановић.

"Указати на горуће проблеме Срба" 

Одговарајући на питање колико посета Вучића Вргинмосту може да утиче на положај Срба у Хрватској, Ђукановић наглашава да је важно указати на горућа питања и гуруће проблеме које имају припадници српске заједнице у Храватској.

"Веома је значајно и да се побољша животни стандард тих људи, да се они интегришу у хрватско друштво и да на одређени начин имају перспективу живота у Хрватској", рекао је Ђукановић.

Сматра да се посетом Вучића може скренути пажња да се ти проблеми реше, али да све зависи од спремности хрватске владе да на одређени начин побољша статус и положај тих грађана српске националности који у појединим општинама немају ни електричну енергију ни водоснабдевање.

"Генерално гледано статус српске заједнице у складу са уставним законом из 2004. године би требало афирмисати укључујући и коришћење права ћирилице у поједним срединама где сада, иако постоји предвиђена могућност, уставним законом то није могуће", закључио је Ђукановић.