Аналитичари: Притисак на Приштину да формира ЗСО

Наставак дијалога је, како истичу, и знак да је на косовске Албанце извршен значајан притисак, пре свега САД, да се врате за преговарачки сто. 

За социолога Владимира Вулетића то је разлог више да се у ову рунду техничког дијалога о реализацији до сада постигнутих договора, делегација Србије коју коју предводе директор Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић, а Приштину нови шеф преговарачког тима Авни Арифи, уђе са много више очекивања. 

Наиме, Вулетић сматра да ће сада лакше причати о примени договора за формирање Заједнице српских општина, око чега је Приштина затезала доводећи дијалог у кризу.

"Видели смо и какав је притисак извршен на Приштину поводом покушаја да се укине Закон о специјалниом суду за злочине ОВК, и он ће утицати, на то да се сви спорни детаљи због којих су Албанци блокирали дијалог полако одблокирају", верује Вулетић.

Он је убеђен да ће Приштина морати да покаже политичку одговорности и отвореност за наставак дијалога.

"Приштина је морално у овом тренутку у неповољној ситуацији , пре свега пред западним земљама, а САД су врло отворено, јасно и оштро први пут показале да немају намеру да гледају кроз прсте албанској страни у кочењу дијалога", каже Вулетић. 

Председник Одобра Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун зато сматра да би Србија требало да искористи тренутни ослабљен положај Приштине и дипломатским активностима према Европској унији и САД "натера" Приштину да испуни оно што је договорено. 

А то је, према његовим речима, формирање ЗСО. 

"Наставак дијалога мора бити понајпре везан за формирање ЗСО, јер ако не буде формирана ЗСО мислим да ће бити обесмишљен читав процес нормализације односа", напомиње Дрецун. 

Према Дрецуновом мишљењу, Приштина је хтела да прескочи тај део дијалога и покуша да реши коначни статуса Космета или сачека да их Србија призна као "некакву државу", што се, наглашава, неће десити.

Сматра да је "добро што је ЕУ оценила да је Србија испунила свој део онога што је преузела Бриселским споразумом", и додаје да ће Приштина и даље рачунати на подршку земаља које су до сада биле њени савезници и покушати да договорено одуговлачи, пре свега формирање Заједнице српских општина. 

Аргументе за овакву Дрецунову сумњу нуди сам Авни Арифи, који на челу приштинског тима у уторак иде у Брисел, а како тврди још не зна шта су теме тог сусрета. 

Теме сусрета још нису прецизиране. О њима се још увек расправља - навео је, за Коху, Арифи, избегавајући да каже оно што зна. 

А теме су, потвђено је Танјугу и у нашем тиму, али и у Бриселу - "још непримењени договори из Бриселског споразума - формирање Заједнице српских општина које чини окосницу целокупног Бриселског споразума и енергетика.."

Из нашем тиму најављују да ће се у оквиру техничког дијалога разговарати и о слободи кретања и правосуђу, јер како упозорава Дрецун - Приштина ни на тим пољима у пракси не показује спремност да те проблеме реши. 

"Слобода кретања за Србе је и даље ризична. Што се тиче правосуђа, видели смо наново случајеве да се људи хапсе без икаквог основа, када их они који отимају њихову имовину пријављују као ратне злочинце. Ако правосуђе реагује на такве провокације на КиМ онда нема ништа од правде за Србе, то је злоупотреба правде и правосуђа да би се довршило етничко чишћење", оцењује Дрецун. 

Владимир Вулетић упозорава да не треба сумњати да ће процес имплментације договореног наићи на отпор, и да ће у будућности бити проблема како да оно што је договорнео буде примрењено у пракси, али верује да ће процес ићи брже. 

"Рачунајући на одлучност Србије, али и свест великих играча којима је у интересу да се процес настави, верујем да ће процес ићи брже. Не мислим да неће бити и даље покушаја Приштине да извуче нешто више, али и наш тим има довољно искуства тако да не очекујем да ће бити великих користи за албанску страну", оцењује он. 

Истовремено, Милован Дрецун наставак Техничког дијалог види као припрему за дијалог на највишем нивоу, јер су то, како каже, неопходни састанци како би се договорили нови помаци у реализацији нормализације односа. 

"Очекујем да ћемо имати наставак процеса нормализације односа, а треба сачекати и видети понашање Албанаца када се подигну прве оптужнице и ко ће бити на њима", закључује Дрецун. 

Технички дијалог, којим се у Бриселу наставља Дијалога Београда и Приштине после застоја од више од годину дана, трајаће три дана.