Јоксимовић: Наш план је да до 2021. будемо спремни за ЕУ

Јадранка Јоксимовић је у интервјуу за Политику истакла да је из Брисела потребан прецизнији временски оквир како би Србија могла да планира не само сопствене активности, већ и буџет.

На питање колика је шанса да Србија добије јасан датум приступа Унији, Јоксимовић каже да очекује "јасније одређење" и да је потребан прецизнији временски оквир из Брисела, не и прецизан датум.

"Ми знамо шта је наш посао у односу на оно што смо обећали грађанима, а то су реформе, које се огледају и кроз достизање критеријума за отварање поглавља. Многе претходне владе у Србији су обећавале датуме и годне чланства, па их је стварност демантовала. Наш план је да до краја 2020-2021. будемо у потпуности припремљени. Јер, кад затворите сва поглавља, онда државе чланице у својим парламентима морају да ратификују споразум о чланству. Неке чак одржавају и референдум о том питању. И ми можемо тада да одржимо референдум на коме ће се грађани изјаснити. Зато нас занима какав је план ЕУ. То је легитимно питање", истиче министарка.

Јоксимовићева сматра и да не би требало говорити о томе да ћемо реформама "одобровољити" Брисел, наводећи да је то погрешна поставка ствари.

"Реформе и развој смо обећали грађанима Србије, требало би њих да учинимо задовољнијима. Доста је урађено, али има још посла", оцењује Јоксимовићева за "Политику".

Министарка наводи и да ће Србија од 2016. до 2020. године добити милијарду евра бесповратне помоћи за развој у различитим областима кроз ИПА фондове.

Према њеним речима, европске интеграцие представљају механизам који власт тера да буду бржи и ефикаснији у промени Србије набоље.

"Чланство ће бити додатна вредност целог процеса. Ни бивши премијер, садашњи председник Вучић и његова влада, ни ова влада, нису и неће оправдавати непопуларне мере захтевима из Брисела, што су многи радили па су испровоцирали евроскепсу у Србији. Ми радимо због себе", истакла је Јоксимовићева.

Поводом захтева председника Вучића Бриселу да нам обезбеди рокове и спекулација да се жели трампа Космета за евриоинтеграцију, она истиче да постоје државни и национални интереси које не користите као монету за поткусуривање.

"Вучић је показао да на разуман и државнички начин сагледава реалност, промене које нам се не свиђају, а које узроке вуку деценијама, али исто тако и да су јасни наши интереси и захтеви у погледу одрживог останка и напретка наших људи на Косову и Метохији, посебно кроз обавезу Приштине о формирању ЗСО. Уосталом, постојање Бриселског споразума јасно говори да се уважава наш, али и став неколико земаља ЕУ и шире, о непризнавању једнострано проглашене независности Косова", наводи Јоксимовић.

На питање да ли постоји могућност да Брисел уважи њен став да дијалог с Приштином не би требало да буде уско везан за процес ЕУ интеграција, она каже да је то став произашао са "терена".

"Није фер уводити трећу страну у процес евроинтеграција" 

"У процесу преговора државе кандидата и ЕУ две су стране – кандидат и ЕУ. Није реално, а ни фер уводити трећу страну у процес евроинтеграција, Приштину, која својим нечињењем може да нас блокира. Мислим да је тако ригидан и нефлексибилан став неодржив у реалности. Ипак су реформе и копенхашки критеријуми, владавина пава, добро управљање и економски програм најважнији критеријуми. Или би бар требало да буду", објашњава министарка.

Подсећа да је за време председавања Малте, од јануара до јуна, Србија отворила четири поглавља, што сматра добрим резултатом.

Такође очекује да до краја године буду отворена још три-четири поглавља, а да би до отварања нових поглавља могло доћи на међувладиним конференцијама које је Естонија преузела од 1. јула.

"У овом тренутку, ми смо у потпуности спремни, у техничком и процедуралном смислу, за три преговарачка поглавља - 30 (економски односи са иностранством) које је већ на расправи на радним телима ЕУ, затим 6 (компанијско право) и 33 (финансијске и буџетске одредбе) за која смо преговарачке позиције послали Европској комисији. Радимо интензивно на још неким поглављима", каже министарка додајући да динамика неће зависити само од нас.

Она сматра да учинком постигнутим од десет отворених поглавља можемо бити задовољни, имајући у виду све околности у самој ЕУ, које нису баш наклоњене расту подршке политици проширења у самим земљама чланицама, имајући у виду чињеницу да је наш преговарачки процес специфичан и понекада отежан поглављем 35., односно праћењем кроз ово поглавље спровођења Бриселског споразума.

"Не заборавите да смо ми званичне преговори отпочели у јануару 2014, а ми смо кандидат на који је први пут примењен критеријум да се најзахтевнија поглавља 23 и 24 и у нашем случају 35, отварају на почетку, што није био случај са ранијим кандидатима. Ми смо прва поглавља отворили у децембру 2015. године, тако да за годину и по дана скоро од десет отворених поглавља, са два привремено затворена уопште није лош. Напротив", закључује министарка.

Одговарајући на питање шта ће за процес интеграције значити формирање министарстава она каже да је несумњиво да се боља координација постиже увођењем сталне структуре.

"То показује јасну и стабилну оријентацију земље", каже Јоксимовићева додајући да је то пракса која је постојала и у добром делу земаља које су преговарале о чланству.

Објашњава и да Канцеларија за европске интеграције више не постоји, а да запослени и опрема постају језгро министарства.

"Преговарачки тим је државани тим, састављен углавном од државних службеника, али и неких стручњака из академске средине, цивилног друштва, експерата по одређеним областима, која су обуваћена различитим поглављима - има их 35. Наравно да су координисани унутар министарства, јер министарство и ја као министар политички смо одговорни и за њихов рад", одговара министарка.

Она наводи да је почела са анализом и припремом нове систематизације радних места која треба да се заврши до краја месеца. Додаје да ће се лично бавити тиме, да веома држи до процедуре и стручности, али и до резултата и одговорности у раду.

Наводи да неће бити већег ширења структуре, али неких измена ће бити.