"Харадинајева влада била би кратког века"

На Косову је званично почела предизборна кампања, иако она данима траје, а Муслију у ауторском тексту за Алџазиру Балканс подсећа да је та коалиција формирана у последњем тренутку и на изненађење свих, због чега су је још назвали "коалиција мрака".

Подсећа да су цивилно друштво, америчка и европска администрација били против рушења владе у Приштини и превремених избора и, позивајући се на одређена сазнања, наводи да су управо Вашингтон и Брисел, након пада владе, захтевали од Весељија и косовског председника Хашима Тачија формирање предизборне коалиције "ратног крила" која би за председника владе кандидовала бившег команданта ОВК и бившег премијера Косова Рамуша Харадинаја.

Према њиховом мишљењу, наводи Муслију, коалиција која би победила на изборима требало би да извршава неколико међународних обавеза: ратификацију границе са Црном Гором, формирање Заједнице општина са српском већином, као и спровођење одлуке специјалног тужилаштва Специјалног суда за ратне злочине против неких припадника ОВК, односно њихово хапшење.

"Зна се да ће највећи број оптужених од Специјалног суда бити из ове три странке и да због тога у овим странкама може доћи до великих унутрашњих потреса", наводи Муслију.

И сама чињеница одласка на превремене изборе јесте овај разлог, јер да су избори одложени након почетка хапшења осумњичених за ратне злочине, ове странке би доживеле фијаско, нарочито ПДК, а изборе би добиле странке које у својим редовима немају оптужене особе пред Специјалним судом.

"Проверени извори кажу да, уколико ова коалиција буде победник и формира владу, њен 'живот' ће бити кратког века, јер ће веома брзо након првих хапшења познатих фигура из рата оптужених за ратне злочине и смиривања ситуације те чишћења политичке сцене од криминалних структура, они који су тражили формирање ове коалиције тражити од ПДК-а да изазове кризу владе и да се иде на нове ванредне изборе, најкасније у марту 2018. године", наводи аутор, иначе, новинар у пензији и дугогодишњи дописник косовских медија из Београда.

Други предизборни блок чине Демократски савез Косова одлазећег премијера Исе Мустафе (који је рекао да се неће кандидовати за премијера), Алијанса за ново Косово (АКР) "најбогатијег Албанца" Бехџета Пацолија, те мала либерално-демократска иницијатива "Алтернатива".

Ова коалиција је за премијера кандидовала Абдулаха Хотија (ЛДК), досадашњег министра финансија и дугогодишњег блиског сарадника Мустафе.

Покрет Самоопредељење није склопио никакву предизборну коалицију и остаје трећа политичка снага на Косову, а за премијерско место кандидовао је свог оснивача Аљбина Куртија.

Остале листе чине Срби (шест изборних листа), коалиције и странке Бошњака, Турака, Горанаца, Рома, Ашкалија, Египћана.

Чланови велике "ратне коалиције" користе један другог

Познаваоци политичких прилика на Косову анализирају и начине како чланови велике "ратне коалиције" користе један другог: Харадинај користи гласачку машинерију ПДК, док Весељи користи Харадинаја да би ујединио верне гласаче из редова ветерана рата, њихових породица и уопште ратну линију, што је само по себи озбиљан проценат гласова, наводи даље Муслију.

Они, каже Муслију, очекују да ће повратити и део електората разочараног лошим односима у прошлости и који су гласали за остале странке, пре свега за Покрет Самоопредељење.

Општа је оцена, наводи аутор, да ће нови косовски премијер бити суочен са три тешка задатка и обавезама: демаркацијом границе са Црном Гором што је услов за визну либерализацију; оснивањем Заједнице српских општина на северу Косова (ЗСО) и, што је најважније, суочавањем са првим оптужницама Специјалног суда за ратне злочине бивших припадника ОВК, међу којима се спомињу имена неколико команданата и познатих политичких фигура на Косову.

"Ово последње је било од кључног утицаја што је ујединило 'ратно крило' у једну предизборну коалицију први пут после рата од 1999. године. На рад будуће владе појачаваће се притисак и да она што пре испуни ове међународне обавезе, од чега ће најтеже бити хапшење и изручење осумничених за ратне злочине Хагу. Процењује се да без обзира на велике предизборне коалиције неће бити апсолутног победника на овим изборима, због чега ће бити и дугих преговора за формирање нове владе", наводи Муслиу.

Кандидати за косовског премијера, Харадинај, Хоти и Курти имају различите погледе на главна политичка питања као што су формирање ЗСО, наставак дијалога са Београдом, формирање војске и демаркација границе са Црном Гором.

Харадинај сматра да би се формирању ЗСО требало приступити на основу одлуке уставног суда у Приштини, а по којој закон о формирању те заједнице није у складу са 24 члана устава. Такав став заступа и Хоти.

Међутим, супротан став има Курти, који сматра да се формирањем ЗСО легализује подела Косова, да је то политичко-територијална аутономија косовских Срба коју ће контролисати Београд и да ће "тај ентитет имати свој државни оквир унутар државе Косово", каже Муслију.

Његов политички субјекат, подсећа, често је наводио да је Заједница "боснизација Косова".

Што се тиче дијалога са Србијом у Бриселу, Харадинај је прошле године позвао владу у Приштини да се повуче из дијалога како би почео нови процес који би се фокусирао на реципрочно признање, а не на теме које се тичу унутрашњих питања Косова.

Хоти подржава став своје странке (ЛДК) да дијалог о нормализацији односа треба да се промени и у погледу динамике и реализације споразума.

Док Курти каже да ће, уколико он буде на челу владе, она разговарати са косовским Србима о њиховом положају као равноправних грађана Косова, а не са београдским властима.

Када је реч о стварању Оружаних снага Косова, Харадинај сматра да уставне промене у вези са трансформацијом Безбедносних снага Косова у војску треба спровести ове године, да је то унутрашње питање Косова и да неће прихватити никакве уступке.

Хоти снажно подржава став да се формирање војске треба провести у сарадњи са НАТО-ом, САД и ЕУ, кроз свеобухватан процес у који би биле укључене све заједнице, док Курти верује да Косово треба да очува партнерство са НАТО-ом и међународним пријатељима, али и да формирање косовске војске нема алтернативу.

Харадинај, када је у питању демаркација са Црном Гором, сматра да је Споразум о разграничењу урађен погрешно, да је Косово тим споразумом изгубило 8.000 хектара. Наговестио је да ће, уколико дође на власт, повући Споразум о демаркацији.

Хоти подржава став лидера ЛДК Мустафе да је процес демаркације урађен исправно и да као такав треба да буде ратификован у скупштини у Приштини.

Курти, који је био против Споразума о демаркацији, променио је реторику и рекао да треба кориговати споразум у разговорима са властима Црне Горе јер Косово губи део своје територије, али и да споразум, уколико се не усагласи са Црном Гором, иде на међународну арбитражу.

Иначе, за ове изборе је регистровано око 1,9 милиона грађана са правом гласа, иако по последњем попису на Косову има око 1,8 милиона становника.

На повећање тог броја утицао је, како се тврди, број грађана са правом гласа који живе ван Косова.