Тринаест нових амандмана европосланика на Резолуцију о Србији

Амандман Макалистера само је један од 13 који су приспели на нацрт поменуте резолуције, а која је скинута с дневног реда пленарне седнице Европског парламента, планиране за наредну седмицу.

Нацрт Резолуције који је тренутно актуелан прошао је до сада два читања у Одбору за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) и чини га основни нацрт известиоца Дејвида Макалистера заједно са компромисним амандманима Одбора, а портал Јуропијан Вестерн Балканс имао је увид у нове амандмане које је поднело осам посланика Европског парламента.

На амандман Макалистера надовезали су се словеначка посланица Тања Фајон и њен колега румунски посланик Виктор Боштинару из Напредног савеза социјалиста и демократа, који траже да се дода да се оштро осуђује реторика која је коришћена током председничке кампање од стране владиних званичника и провладиних медија, а која је била усмерена против других председничких кандидата.

Такође, траже да се дода да је медијска заступљеност током предизборне кампање била неједнака и да су политичари опозиције били ускраћени за јавне дебате.

У амандману је и позив властима да на одговарајући начин истраже тврдње које се тичу разних врста неправилности, насиља и застрашивања током избора.

Фајон и Боштинару поменули су и протесте који су се одвијали у неким градовима Србије, те позвале власти да размотре захтеве демонстраната.

Посланици Савеза либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) Иво Вајгл из Словеније и Јасенко Селимовић из Шведске поднели су амандман који се односи на процес помирења у региону.

Тим се амандманом, наиме, захтева од Србије и земаља региона да се фокусирају на помирење, пре свега кроз културне пројекте који се баве скоријом историјом и који промовишу заједничко разумевање историје, као и на побољшање јавне и политичке културе толеранције, инклузије и помирења.

На члан 12, који је први пут у неком документу ЕУ поменуо случај рушења у Херцеговачкој, поднет је сада амандман Тање Фајон и Виктора Боштинауруа, којим се на већ постојећи текст дописују ставови, којима се изражава забринутост, јер, како се наводи, у претходних годину дана није било никаквог напретка у истрази, те се позива на брзо решење догађаја и на пуну сарадњу са правосудним органима како би се починиоци привели правди.

У амандману се позивају Министарство унутрашњих послова и власти града Београда на пуну сарадњу са јавним тужиоцем на овом случају.

Међу амандманима је и онај аустријске посланице Улрике Луначек, потпредседнице ЕП и известиоца ЕП за Косово, који је поднела с колегом Игором Шолетесом из Словеније, а којим они изражавају забринутост због извештаја Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" о томе да је од НАТО бомбардовања број смртних случајева у вези с леукемијом, као и број новооболелих, значајно порастао.

Амандманом се од Европске комисије захтева да подржи даља истраживања у том смислу, али и да се испита могућност пружања адекватне техничке и медицинске помоћи како би се власти у Србији избориле са тим проблемом.

Нова расправа о Резолуцији о извештају о напретку Србије биће највероватније заказана од 12. до 15. јуна, евентуално 3. до 6. јула, а након избора за косовску скупштину.

Европски посланици, иначе, најпре ће расправљати о извештају који је крајем фебруара, на предлог текста известиоца Дејвида Макалистера, усвојио Спољнополитицки одбор ЕП, а дан касније очекује се и изгласавање Резолуције о Србији у ЕП.