Одаловић: Новцем од сукцесије можемо да купимо станове за дипломате

Вељко Одаловић истиче да ће у наредном периоду, након прве фазе продаје пет објеката у Америци, Немачкој, Јапану и Швајцарској, (процењена вредност око 80 милиона долара), Министарство спољних послова предложити Влади Србије, да се део добијеног износа новца уложи у куповину станова за дипломате у којима ће живети током рада у иностранству.

"Продајом објеката може се решити питање куповине станова нашим запосленима, јер паралелно са тиме што морамо да обезбедимо објекте за наша предштавништва у свету, морамо да обезбедимо и станове за наше запослене", каже Одаловић и напомиње да је Србија и даље подстанар у земљама региона, Македонији, БиХ, Хрватској, Словенији и Црној Гори.

Одаловић каже да куповином објеката Србија добија трајно влашништво, те да је годинама уназад много новца "пуштено низ воду".

"Верујем да ће Влада имати за ово разумевања јер кад год усвајамо годишњи буџет гледамо где могу да се смање трошкови. Верујем да ћемо од будућег председника државе имати подршку. Ово је модел дугорочног стратешког и рационалног размишљања, јер ће се на тај начин значајно уштедети средства за будућност", рекао је и додао да се често дешава, да власник објекта у којем је дипломатска мисија Србије у једном моменту одлучи да га прода, иако закуп траје.

Одаловић је казао да је шест стамбених јединица за запослене у ДКП недавно изграђено у Будимпешти и тиме је, како је истакао, престала потреба за закупом.

Према његовим речима, до сада је од 123 идентификована објекта (процењена вредност 262 милиона долара), остао још 51 објекат да се подели, а њихова је вредност око 110 милиона долара.

Квоте за продају непокретности су утврђене међудржавним споразумом из 2001. године са земљама сукцесорима из бивше СФРЈ, а Србија према договору треба да добије 39,5 одсто новца после продаје некретнина.

Рекао је и да како процес сукцесије одмиче, тако се појављују бројни проблеми, те да се откривају многе мане тог Споразума.

"Када је 2001. године ратификован Споразум, оно што нисмо знали је да је пун мана, што скривених, што видљивих проблема. У протекле две године смо се фокусирали на решавање свих отворених питања која до тада нису била решена, и то за око 16 објеката који је по разним резолуцијама требало да припадну државама сукцесорима", каже Одаловић.

Оно што је остало да се прода, према његовим речима, то је и најкомпликованије и најтеже.

"То су објекти у Москви, Њу Делхију, Бразилији и Дар ес Саламу у Танзанији, и ту смо наишли на сијасет тешко решивих проблема", истиче Одаловић.

Истиче пример некретнине у Москви за коју каже да је проблем у томе што је према старом споразуму СССР и ФНРЈ Југославија требало да обезбеди земљиште на којем би Русија у нашој земљи градила амбасаду.

"Русија је тада по принципу реципроцитета нама дала простор у Москви где смо ми изградили наш објекат. С обзиром да је Београд дао земљиште, није могуће делити имовину у Русији на равне части са осталим земљама. Јер то су била наша улагања, ми смо дали земљиште у Београду", напомиње Одаловић, те додаје да слични проблеми постоје и у Индији и Бразилу.

Кад је реч о објекту у Њујорку, у којем је Мисија при УН, а који је процењен на око 50 милиона долара, Одаловић каже да у овом моменту нема заинтересованих купаца.

"Србија је за овај објекат и његово одржавање до сада дала три милиона долара како би стан остао функционалан за могућу расподелу. Када се тај објекат буде продао, договорено је са сукцесорима, прво ће се од добијених средстава Србија намирити за оно што је уложено у њега током година", објашњава генерални секретар.

Каже и да објекат у Токију, који је процењен на 11 милиона долара, мора хитно да се прода, јер су тамошње локалне власти поручиле да се зграда налази на таквом подручју, да не би издржала земљотрес.

У Франкфурту, наводи даље Одаловић, проблем је у споразуму о доживотном издржавању са власником објекта који Србија користи.

Исто тако, каже он, проблем постоји и у Копенхагену, јер су власти данске престонице поручиле да ће нам дати да га и даље користимо, али су проценили да у наредном периоду треба да уплатимо два милиона евра. Слично је у Пољској, додаје, где је за наставак коришћења зграде амбасаде потребно платити 3,9 милиона евра.

Како каже, апсурдна је и ситуација да у Аустралији једне зграде једноставно нема, а да су неке зграде по Африци, у земљама које су биле захваћене ратом и сукобима, промениле власнике.

"Због свега овога, мораћемо да са списка потраживања сукцесора, бришемо неке некретнине, јер једноставно неки објекти не постоје у реалности па чак ни на папиру. Један број променио је власнички статус и такође неће моћи да се нађе у подели на начин дефинисан ранијим уговорима", навео је Одаловић.

У међународном споразуму, објашњава, стоји на пример, и да је објекат у Букурешту купила Краљевина Србија, али у документацији податак о куповини не постоји.

Подела имовине коју је поседовала Југославија прецизирана је кроз седам анекса: покретна и непокретна имовина, дипломатска и конзуларна имовина, финансијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватна својина.

"Србија је вратила око 98 одсто уметничких дела по критеријуму да уметничко дело припадне земљи из које је уметник", рекао је Одаловић и истакао Анекс Б у којем се највише одмакло у реализацији.

Од подељених објеката, према овом анексу, Србија је добила 30, Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по 10, а Македонија четири објекта.