Почела јавна расправа о Нацрту закона о високом образовању

Јавна расправа о Нацрту закона о високом образовању трајаће до 23. маја а министар Младен Шаречевић је рекао да би, уз евентуалне измене, Закон у јуну требало да се нађе у скупштинској процедури.

Шарчевић је рако да је Радна група месецима радила, те да је при доношењу нацрта закона у потпуности испоштована демократска процедура.

Новине Нацрта закона о високом образовању представила је помоћница министра за високо образовање и развој Весна Мандић, рекавши да се изменама законског оквира уводи нови циљ образовања, а то је образовање креативне популације која непрекидно усваја и ствара нова знања.

Неке од кључних новина Нацрта јесу то да је број бодова који студент у текућој школској години треба да оствари како би стекао услов да се финансира из буџета смањен.

"Оних 60 бодова је било недостижно за већину студената тако да смо тај праг за рангирање студената у оквиру буџетског финансирања спустили на 48 бодова", рекла је Весна Мандић. 

Предвиђа се оснивање Националног савета за високо образовање (НСВО) које би бирала Влада уместо Народне скупштине, и који би имао мањи број чланова, 17 уместо 21.

О броју испитних рокова одлучиваће саме високошколске установе. Уводе се и кратки програми студија од пола године до годину дана. Студије уз рад могу да трају три пута дуже него што је дефинисано програмом.

И студенти и професори нова решења углавном критикују.

"Основи постулати Болоње где је студент у центру пажње, где се рад студената прати током целе године нису испоштовани. Оно што недостаје, то је тумачење продужене године", каже студент проректор Универзитета у Београду Боријан Соковић.

"Овде имамо да су појединим националним институцијама за осигурање квалитета дате још веће ингеренције уз искључивање учешћа студената и самим институцијама", каже председник Студентске конференције универзитета Србије Милан Савић.

Предложено је да се питање финансирања регулише посебним прописом, што професори сматрају лошим решењем. Подсећају да се универзитети финансирају уредбом старом четврт века.

"2002. године је било фризирање уредбе која се прилагођавала новом закону, а у суштини ми овде немамо модел финансирања, а кад немаш модел финансирања, опет се ради о списку жеља", каже председник Савета универзитета у Београду Бранко Ковачевић.

"Овим законом се шаље недвосмислена порука да ће српски универзитети да остану организовани на један специфичан начин потпуно друкчији од начина на који су организовани у разбијеним земљама света, нема говора о интегрисаном универзитету. Ја мислим да треба да се ради хируршки рез а не да се пију аспирини", каже председник одбора за високо образовање САНУ Душан Теодоровић.

Такође сматрају да кад се већ рангирају студенти, исто тако треба да се рангирају и универзитети и студијски програми.