"Злочини над Хрватима у Војводини не смеју да се забораве"

Сваког шестог маја, Демократски савез Хрвата подсећа на 1992. годину када је у Хртковцима одржан митинг на којем је учествовао и Војислав Шешељ. Тада су прочитана имена седамнаесторо Хрвата којима је јавно поручено да се селе, наводи се у саопштењу.

"Организовани прогон војвођанских Хрвата из њиховог завичаја – једно је од најтрагичнијих раздобља у новијој историји Војводине, посебно када је реч о страдању Хрвата у Срему и југозападној и западној Бачкој. Било је то не само време страха, него и етнички мотивисаног насиља и убистава, које се организовано проводило без икаквих повода наспрам лојалних грађана хрватске националности, само зато што су Хрвати", истиче Демократски савез Хрвата у Војводини.

додају да је убрзо порука која је пренета шестог маја почела да се остварује – у само 19 дана, од 10. до 29. јуна те 1992. године протерано је око 600 хртковачких породица који сада живе широм Хрватске и света.

У саопштењу се наводи да је протеривање војвођанских Хрвата започело још 1991. у Новом Сланкамену, али да је овај догађај у Хртковцима јавности препознат као најеклатантнији и најочигледнији пример.

Подсећају да су Хрвати 1990. протеривани и из других војвођанских места: Старог и Новог Сланкамена, Голубинаца, Сота, Моровића, Ердевика, Кукујеваца, Гибарца, Шида, Вашице, Руме, Ирига, Бешке, Марадика, Инђије, Земуна, Нових Бановаца, Сурчина, Сремске Каменице, Беочина, Черевића, Петроварадина, Сремских Карловаца, Сремске Митровице, Никинаца, Платичева, Мартинаца, Бача, Плавне, Сонте, Станишића.

Процењује се да је Војводину морало да напусти између 35 и 40 хиљада Хрвата, а од избеглих се готово нико није вратио у родни крај.

"Задатак свих политичких и друштвено релевантних хрватских институција и организација које делују у Војводини и Републици Србији је да отргну забораву страхоте које су 1990. година војвођански Хрвати преживели. Заједница која не памти властито страдање, која примерено не негује сећање на властите жртве јесте заједница која нема будућност.

Тим пре нам то мора бити задатак, јер у политикама суочавања с прошлошћу у Србији у потпуности изостаје тематизовање и складно решавање питања протеривања Хрвата из Војводине – правосудна тела нису покретала судске поступке за учињене злочине, не постоји ниједно јавно обележје а нема ни пригодног сећања. Ови злочини, наиме, прећуткују, на шта не смемо да пристанемо", закључује се у саопштењу.