"Доста ћутања и одсуства реакције на догађаје у региону"

Јадранка Јоксимовић и Марко Ђурић су, како су рекли, упознали амбасадоре са актуелном ситуацијом у региону, али и ставовима Београда поводом отворених претњи и негативних реакција према Србији које су усмерене против стабилности региона, као и са забринутошћу Владе да ЕУ и њене чланице такве појаве прећуткују.

Разговарало се и о стању у коме се налази дијалог Београда и Приштине.

"Очекујемо већи ангажман ЕУ и не ради се само о политичким изјавама, већ очекујемо план за превазилажзење ове ситуације", рекла је Јоксимовићева на конференцији за новинаре након састанка.

Како је рекла, тај проблем претњи и негативних реакција према Србији, није само проблем Србије, већ је много шири и може да буде стратешки проблем.

"Ми не правимо драму око тога, разумемо шта хоће да нам кажу, али такав речник не прихватамо, јер смо озбиљна држава. Тражили смо веће учешће и разумевање ЕУ", рекла је Јоксимовићева.

Поручила је да ће Србија своје интересе да штити и промовише, као и до сада.

Оценила је да интензивна реторика са различитих страна, која подрива стабилност у региону, али је делом уперена и против интереса Србије, не траје од јуче, већ неколико недеља, и у тим околностима је било упутно и "право време" да се отворено разговара са европским партнерима.

Србија је, назначила је Јоксимовићева, озбиљан кандидат за чланство у ЕУ, а преговори о чланству су јасан политички, али и уговорни однос, са правима и обавезама, која важи за свем, те је наша обавеза била да изнесемо ставове из баринутост.

"Не ради се само о недостатку експлицитних изјава и осуда. Имали смо изјаву комесара Јоханеса Хана, али и после његове изјаве настављено је са проблематичним и узнемирујућим изјавама и на то смо указали нашим партнерима", казала је Јоксимовићева.

Додала је да је разговор био отворен и да су се чули конструктивни и разумни статвови.

Статус кандидата за чланство, како је рекла, није вазални однос, већ добровољни, вођен политичком вољом да се држава придружи вредностима ЕУ.

"И то смо и рекли, да је реторика која долази, и од оних који претендију да буду кандидати, апсолутно неприхватљива за Србију, а требало би и за ЕУ. То је реторика која није утемељена на европским вредностима и не припада 21. векуј, посебно она која се односи на територијалне претензије и личне претње и увреде", рекла је Јоксимовићева.

Подвукла је да Србија није провоцирала нестабилност и такав приступ ће задржати.

Када је реч о Македонији, Јоксимовићева је додала да наша влада није давала "предоцену" могуће будуће македонске владе, већ да је таква оцена дошла са друге стране и да је влада Србије декларисана у негативном смислу од стране лидера СДСМ Зорана Заева.

"Не мислим да ће то затворити врата сарадњи, али немојте да стварате подтекст да смо ми некога унапред дисквалификовали, кад је дисквалификација дошла са друге стране у односу на легитимну Владу Србије", рекла је Јоксимовићева.

Ђурић: Доста ћутања и одсуства реакције ЕУ

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да је јасна порука данашњег састанка са представницима држава ЕУ да је доста ћутања и одсуства реакције, јер је ћутање данас "доливање уља на ватру".

"Доста угњетавања Срба на КиМ и ћутања пред паљењем фитиља на балканско буре барута", рекао је Ђурић.

Рекао је да је јасно опредељење Србије да проблеме решава кроз разговор, али неће дозволити да гледа како се на наше очи регион претвара у кошмарни пакао сукоба и рата.

"Србија жели стабилност и сарадњу, изградњу бољих односа, али не тако што ћемо ћутати", рекао је Ђурић и додао да су амбасадоре држава чланица ЕУ упознали и са изјавама, али и са низом потеза албанских политичких странака у претходних неколико месеци.

Ђурић је рекао да су саговорнике упознали не само са изјавама већ и са низом потеза албанских политичких странака, предузетих претходних неколико месеци, попут усвајања уредбе о присвајању имовине, резолуције о прекиду Бриселског дијалога, док се не реши питање изручења Рамуша Харадинаја онако како њима одговара.

"И гле чуда, решено је како њима одговара. Неприхватљиво је да претње дају позитивне политичке резултате за оне који прете. Они треба да буду кажњени, а не награђени кроз афирмацију и удовољавање њиховом захтеву, јер нас то нигде добро неће одвести", рекао је Ђурић.

Додао је да цео свет треба да зна и чује да су људи који данас прете Србији "нељуди" иза којих стоје бројна злодела.

"Није довољно да реакцију сведемо на вербалну, ушећерену осуду тога. Потребна је конкретна акција. Шта треба да се деси да би реаговали? Да падне нечија глава? Мора да се делује сад, превентивно, да се спречи даља ескалација", рекао је Ђурић.

Одговарајући на питања новинара, Ђурић је рекао да је на састанку било речи и о дијалогу са Приштином, те да је саговорнике подсетио да је последња рунда техничког дијалога одржана у новембру прошле године и то не због Београда, већ је Приштина одбијала да седне за сто.

"Замислите обрнуту ситуацију, да је Београд, не шест месеци, него шест недеља одбијао да седи за столом. У Београд би дошли представници ЕУ и држава чланица и вршили би огроман притисак. А кад је Приштина усвојила резолуцију да не учествује у дијалогу, било је само млаке осуде", рекао је Ђурић.

Упитан да ли очекује да Рамуш Харадинај одговара пред Специјалним судом за ОВК, Ђурић је рекао да очекује, јер ратни злочин не застарева, а одговорни морају да одговарају "пред овим или оним судом".

"Њихова кривична и морална одговорност никад неће престати, а друштво на КиМ мора да буде оздрављено кроз процеш истраживања ратних злочина. Ми правимо велику разлику између поштених људи албанске и друге националности и оних који су на монструозан начин убијали Србе и друге које им се нису свиђали", рекао је Ђурић.

Састанку су присуствовали амбасадори Аустрије, Мађарске, Шпаније, Италије, Словачке, Велике Британије, Данске, Португалије, Белгије, Хрватске, Француске, Кипра, Румуније, Немачке, Бугарске, Грчке, Шведске, Чешке, Финске и Словеније.