Ђурић: Дијалог у кризи јер на столу није оно чему се Приштина надала

Тај процес, међутим, има смисла само уколико постоји воља обе стране да несугласице решавају дијалогом и мирним средствима, истакао је Ђурић на Институиту за међународну политику и привреду у оквиру амбасадорског форума, на коме је било речи о актуелном стању у дијалогу Београда и Приштине.

Ђурић је рекао да смо протеклих седмица и месеци сведоци отворених претњи насиљем екстремних група на КиМ, све учесталијих организованих напада на грађане српске националности, па чак и оживљавања амбиција затварањем фашистичког "пројекта Велике Албаније".

"Дијалог је данас евидентно у кризи због чињенице да на бриселском столу није оно чему се Приштина надала, а то је признање једнострано проглашене независности. Једнострана блокада дијалога од стране Приштине сведочи о томе да интерес њихових преговарача никада и није био нормализација односа и демократизација друштва", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, то свакако није плодотворна атмосфера за дијалог, али атмосфера која упозорава колико је дијалог важан и шта све можемо да изгубимо уколико политички и други екстремизми не буду угашени, пре него што проузрокују непоправљиву штету.

Он је подсетио да се у међународној комуникацији, када се говори о пожељном исходу овог процеса, посеже за термином "свеобухватна нормализација односа", а Приштина сматра да би то требало да подразумева признање једнострано проглашене независности Косова, од стране Србије, што је нереално очекивање.

"Београд процес дијалога сагледава кроз призму Резолуције 1244 СБ УН која не доводи у питање државну целовитост Србије", рекао је Ђурић.

Он је додао да се може разговарати о свим аспектима унапређења односа српског и албанског народа на КиМ, стварању услова за демократизацију друштва у нашој јужној Покрајини, коегзистенцији институција Републике Србије и привремених институција самоуправних органа у Приштини, на смислен и продуктиван начин, међутим статус КиМ није тема о којој се експлицитно или имплицитно разговара у процесу бриселског дијалога.

"Београд константно инсистира да се у дијалог уврсте питања која су од суштинског значаја за српски народ на КиМ, а ти захтеви се пре свега односе на битнија решавања државне и друштвене имовине Србије на КиМ као и статус приватне имовине у коју спада имовина СПЦ", рекао је Ђурић.

"Косовска војска – ништа добро ни Србима ни Албанцима"

Формирање илегалне оружане формације на територији Србије представљало би претњу за безбедност у читавом региону, изјавио је Марко Ђурић.

Ђурић је новинарима у Београду рекао да је и само помињање могућности о успостављању оружаних снага на КиМ супротно Резолуцији 1244 СБ УН, мандату Кфора и Уставу Србије, те да представља покушај подстицања нових тензија и нових сукоба.

Он је додао да то не може донети ништа добро ни српском ни албанском народу, "поготово у тренутку када се дају изјаве о прекрајању граница, о стварању фашистичке велике Албаније на територији наше земље, у тренутку када председник парламентарног одбора за безбедност у покрајинској скупштини Даут Харадинај говори о томе како у нашој јужној покрајини Срба не треба да буде".

Ђурић истиче да се Србија томе оштро противи и снажно залаже за поштовање војно-техничког споразума из Куманова, према којем је у покрајини, у одсуству Војске Србије која формално има право да тамо буде, једина војна сила Кфор.

"Тако треба и да остане", рекао је Ђурић.