"Тековине бриселског дијалога се доводе у питање"

Изјаве албанског премијера Едија Раме се смењују од тога да је сан о великој Албанији мртав и не живи међу модерним Албанцима, до тога да је могуће уједињење Албаније и Косова.

Драган Ђукановић из Центра за спољну политику каже да изјава о уједињењу Албаније и Косова није изнанађујућа, и да представља континуитет његових изјава.

"У његовом експозеу iy 2014. се наводи идеја о заштити албанског становништва у свим државама Западног Балкана. Ово је неуспели покушај стварања некакве мегадржаве. Такви покушаји нису усепвали ни у скоријој прошлости на Балкану. Мислим да ће и ова изјава наићи на неодобравање, како у Бриселу, тако и у Вашингтону. Очекујем неку врсту реакције", рекао је Ђукановић гостујући у Дневнику РТС-а.

Готово истовремено и Хашим Тачи поручује да ће тужити Србију за геноцид.

"То је покушај да се избегне оно на шта се Приштина обавезала – да успостави Заједницу српских општина, увек ће се тражити изговор како би се то пролонгирало и погоршали односи са Београдом", рекао је Ђукановић.

Очекује реаговање Брисела, као и то да ЕУ интензивније инсистира на формирању ЗСО.

"Очекујем и да се Вашингтон укључи и додатно изврши утицај на Приштину, како би се формирала ЗСО. Скоро је четири године прошло, а кључни сегмент споразума није реализован – чиме се тековине дијалога доводе у питање", истиче Ђукановић.

Нове заплате у региону могао би да донесе и исход турског референдума.

"Снажење Ердогана ће утицати на бошњачко-албански фактор на Западном Балкану. Очекујем додатну нестабилност унутар БиХ, имајући у виду блиске односе између члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића и Ердогана и с тим у вези Турска се показала да води неизбалансирану политику прем западнобалканским актерима – некима даје значајну политичку подршку, а некима не. Мислим да ће тај његов успех на референдуму суштински утицати на наставак лоших односа Београда и Сарајева јер се неће прихватити идеја о српско-бошњачком дијалогу коју Београд интензивно нуди као опцију, а унутар БиХ очекујем двоструку борбу бошњачке елите, према РС и геополитичку, унутрашњу игру са Хрватима унутар Федерације БИХ", каже Ђукановић.

Током мандата одлазећег председника Томислава Николића није реализована посета БиХ. Успостављање добрих односа у региону био је један од приоритета Александра Вучића на челу Владе.

"Једна од кључних компоненти досадашње спољне политике Владе је била регионална стабилност и побољшање односа у региону. Надам да ће тако бити и у наредном периоду и очекујем да, можда и до краја ове године, Вучић оде у посету Сарајеву и Загребу јер је тежња Београда да побољша односе са централним властима БиХ, али многобројне околности су то спречавале, као и недовољна воља бошњачке елите у Сарајеву", закључио је Ђукановић.