"Због Русије и Турске Балкан треба да буде приоритет ЕУ"

У тексту објављеном у данашњем Фајненшел тајмсу, Крастев констатује да "Москва и Анкара активно политизују националне и верске напетости на Балкану", где њихово "политичко, привредно и обавештајно присуство није ограничено на бившу Југославију и Албанију, већ се протеже и на Бугарску и Грчку".

Промена става јавности на Балкану "треба да забрине Запад", пише аутор и подсећа да је у недавној анкети "Галупа", на питање о томе од које би водеће силе њихова земља требало да затражи помоћ у случају сукоба, "велика већина Турака, Срба и Бугара, као и већина Грка одговорила: од Русије", и то "упркос томе што су Турска, Грчка и Бугарска чланице НАТО-а, а Србија жели да се придружи ЕУ".

Стање на Балкану је "дефинисано стагнирајућом привредом, уз високу незапосленост и реакционарне режиме које предводе политички лидери који ће пре напустити Европу него што ће одустати од своје власти".

Уз то, "расположење јавности чини експлозивна мешавина фрустрације, конфузије и очаја. Огроман егзодус људи из тог региона током прошле две деценије је оставио тамошња друштва без критичне масе која би предводила промене", док је "недавна криза са избеглицама, уз демографско страховање које је подстакла, појачала преовладјујући осећај безнадја и песимизма".

Крастев зато сматра да "нерешена политичка криза у Македонији, покушај удара у Црној Гори и активна расправа о референдуму о независности у Републици Српској..., указују каква би могла да буде будућност региона".

ЕУ јесте главни трговински партнер Балкана, а "људи који желе да остваре свој сан, иду у Немачку и Италију, а не у Москву или Анкару.., али то није довољно да се тај регион безбедно задржи у зони утицаја ЕУ".

Нова реалност на Балкану је, пише Крастев, то што се "Европљани више не могу ослањати на помоћ САД у обезбеђивању мира и стабилности у том региону", јер "Балкан неће никада бити приоритет (председника САД) Доналда Трампа, нити ће његова влада бити вољна да брани тамошње муслимане што је деведесетих била улога САД".

"Тај недостатак интересовања Вашингтона делом објашњава зашто ће Москва на Балкану, а не у државама Балтика, бити у искушењу да демонстрира рањивост НАТО-а. А ту би (на Балкану) и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган могао најуспешније постићи свој циљ да Европљанима одржи лекцију", указује Иван Крастев.

Наводећи да је "наивно ако ЕУ верује да може поново стећи утицај на Балкану понављајући своју приврженост интеграцији или убацујући још мало новца" у регион, Крастев додаје да ЕУ мора бити спремна да јој Балкан буде геополитички приоритет и да "тамошњи политички сукоб обликује као борбу за Европу или против ње" јер ће, у противном, њен утицај у том региону убрзо избледети.