Срби на Косову о могућем прекиду дијалога Београда и Приштине

Овдашњи представници Срба истичу да је случај Харадинај правно питање и да га не треба мешати са дијалогом који је политичко и животно питање, како за Србе тако и за Албанце. Има договора који чекају на имплементацију. Међу њима је формирање Заједнице српских општина, од које Срби очекују много како би заштитили своја права на Косову.

Иако резолуција није правно обавезујућа, има се утисак да у косовској влади нису оклевали да је се придржавају. Дакле, до 6. априла, када се очекује одлука француског суда у Колмару о изручењу Рамуша Харадинаја властима Србије, не треба очекивати наставак дијалога.

Наступиће нека врста парализе у дијалогу, а медији на албанском спекулишу да би прекид могао да потраје и до јесени. Није тајна да актуелним албанским странкама на власти, без обзира што се залажу да буде ослобођен што пре, смета особа попут Рамуша Харадинаја у опозицији.

Ако би се догодило да избори за косовски парламент буду одржани до лета, одсуство Рамуша Харадинаја са политичке сцене би знатно ослабило његову странку на изборима.

Још једно питање оптерећује односе на Косову, то је специјални суд за злочине које су починили припадници Ослободилачке војске Косова. Чују се захтеви да се ревидира закон о том суду и да се у њега уврсти обавеза процесуирања и припадника српске војске и полиције за које постоји сумња да су починили ратне злочине.

Ветерани ОВК траже да Специјални суд суди и Србима. У организацији ратних ветерана бивше Ослободилачке војске Косова кажу да очекују да Председништво косовске скупштине ове недеље разматра њихов предлог за измене и допуне закона о Специјалном суду.

Сви законски акти који се тичу суда већ су изгласани, са намером да буду процесуирани ратни злочини које су током сукоба на Косову починили припадници ОВК. Ветерани траже да суд прошири своју надлежност и према припадницима српске војске и полиције, за које постоји сумња да су починили злочине над Албанцима.

Видећемо како ће међународни фактор реаговати на те захтеве, јер је суд са постојећом формом и циљем да суди припадницима бивше ОВК формиран под великим притиском међународне заједнице, јер нема одговора ко је наредио, организовао ни ко је извршио масовне ликвидације Срба током и после сукоба на Косову, до краја 1999. године.

Почетак рада, односно прве оптужжнице Специјалног суда неће проћи без реакција овдашњих Албанаца, а могуће је да пре подизања оптужница овде буду одржани и ванредни избори. Овог месеца Специјални суд одржаће прву седницу, на којој би требало да усвоји правилник о раду, поступку и доказима.