Демократски савез Хрвата у Војводини: Отварање поглавља велики корак Србије

Томислав Жигманов је у саопштењу подсетио и на проблеме који и даље остају отворени - недовољно финансирање културних активности Хрвата у Србији, непостојање катедре за хрватски језик, недостатак уџбеника на хрватском и други проблеми везани за образовање.

"Ови проблеми не би смели бити заборављени након отварања ова два поглавља већ треба предузети што конструктивније мере како би се постојећи проблеми отклонили приликом затварања најкомплекснијих поглавља, оних о људским и мањинским правима", навео је Жигманов.

Он је подсетио да Хрватска није никакав "зли сусед", који уценама и притисцима настоји да решава проблеме, нити је хрватска заједница некакав инструмент у рукама Загреба.

"Србија има интерес са Хрватском неговати добросуседске односе и од Хрватске на свом путу добијати сву потребну помоћ. Хрватска заједница у Србији је аутономни политички субјект који жели бити партнер у креирању и имплементацији позитивних и инклузивних политика на корист грађана хрватске националности", навео је Жигманов.

Он је додао да су култура и образовање на матерњем језику једно од темељних права које државе требају гарантовати националним мањинама.

Жигманов је оценио и да у српском друштву још не постоји довољно знања и позитивних представа о томе како управо културе мањинских заједница могу допринети свеукупном културном развоју друштва.

"Хрватској заједници још недостају неки од потребних ресурса како би квалитетније и примереније кроз систем могла развијати своје културне праксе и допринети промовисању различитости и оних вредности које се налазе у самом оснивачком уговору о ЕУ из Лисабона", сматра Жигманов.

Србија је јуче на Међувладиној конференцији у Бриселу отворила два поглавља - 20 о предузетништву и индустријској политици и 26 о култури и образовању, чиме је број отворених поглавља порастао на осам од 35. Поглавље 26 је истовремено и привремено затворено.