Европски парламент: Напредак Србије у правосуђу

У тексту пише да је "Србија предузела важне кораке за нормализацију односа с Косовом", да напредује у стварању делотворне тржишне привреде и да је "побољшана укупна економска ситуација".

У некима од 325 амандмана на тај предлог резолуције, тражи се да власти у Приштини хитно прихвате израду статута и формирање Заједнице српских општина.

По предлогу резолуције, на темељу извештаја који је припремио извештач Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер, а који тај парламент треба да усвоји на пленарном заседању, наводи се да је потпуно спровођење европских реформи и политике "пресудни показатељ успеха у поступку интеграције" у ЕУ.

Изражава се "забринутост због помањкања напретка у борби против корупције", одаје се признање властима Србије за сузбијање организованог криминала и тражи да се "за спорне догађаје у београдској четврти Савамала брзо нађе решење".

У неколико амандмана се "изражава забринутост због тога што власти нису привеле правди организаторе незаконитог рушења имовине" у Савамали".

Европски парламент "позива Србију да усагласи своју спољну и безбедносну политику с политиком Европске уније, укључујући политику према Русији".

Највећи број амандмана су поднели посланици из Хрватске који поново траже да Србија реши отворене проблеме са суседима, као што су утврђивање граница, сукцесија СФРЈ, враћање културних добара, отварање југословенских архива, мада се наводи и да билатерална питања морају бити решена у раној фази преговора о пријему Србије у ЕУ, али не на штету приступног поступка.

Они траже и укидање универзалног овлашћења Суда Србије за ратне злочине на читавој територији бивше СФРЈ.

Европосланици "поново изражавају забринутост због изостанка напретка у побољшању стања слободе изражавања и слободе медија, и снажно предочавају чињеницу да претње, насиље и застрашивање новинара и даље изазивају забринутост".

Позивају власти Србије да истраже сваки напад на новинаре или медије, да потпуно спроведу законе о медијима, и да обезбеде увид у власништво и финансирање медија.

У нацрту резолуције се "примећује да независност правосуђа није зајемчена у пракси, иако је дошло до извесних помака у правосуђу, посебно у усаглашавању судске надлежности и подстицању доласка на положаје на темељу заслуга".

Отуд се "снажно указује на чињеницу да су квалитет и делотворност судске власти и приступа правосуђу у лошој ситуацији због неравномерне расподеле послова, тешког заостатка у решавању случајева, и изостанка бесплатне правне помоћи".

Европски парламент, наводи се у тексту, "забринут је због помањкања напретка у борби против корупције и тражи од Србије да хитно пружи доказе јасног ангажовања, и да ојача примену акционог плана за сузбијање корупције".

Европосланици тако очекују да власти Србије "поднесу први биланс истрага, суђења и пресуда за афере крупне корупције" и да "неодложно измене и ставе на снагу одељак кривичног законика за економске преступе и корупцију, како би се дошло до убедљивог и предвидивог казненог оквира ".

Они "поздрављају напредак у борби против организованог криминала и траже од Србије да удвостручи напоре у истрази шире распрострањених криминалних мрежа, да поспеши финансијску истрагу, да утврди политику утемељену на обавештајном деловању", уз доказе о коначним пресудама.

У документу се одаје признање властима Србије за конструктивно решавање мигрантске кризе, али се помиње да би Србија морала да донесе нови закон азилу.

Европосланици од Европске комисије траже да и даље пружа помоћ Србији у решавању проблема имиграције.

Посебно се наводи да је Србија остварила битан напредак у отклањању буџетског дефицита, уз боље изгледе за привредни раст, да су смањени унутрашњи и спољнотрговински мањкови и дугови.

"Европски парламент подвлачи да је дошло до помака у преустројству државних предузећа и указује на то да су мала и средња предузећа од кључне важности за српску привреду", пише у нацрту.

У нацрту резолуције се указује на побољшање транспарентности и поступка консултација у Скупштини Србије, а наглашава се забринутост због честог посезања за хитним поступцима при усвајању закона.

Европосланици изражавају задовољство што је у Србији усвојен акциони план за заштиту националних мањина, а оцењују да је "у Војводини очуван висок ниво заштите мањина, док је међунационална ситуација добра".

"Одмах установити Задницу српских општина на Косову"

Европски парламент тражи да власти у Приштини "одмах установе Задницу српских општина сагласно споразуму Београд-Приштина, потписаном уз посредовање Европске уније, а у складу с одлуком Уставног суда Косова", пише у предлогу резолуције о Косову коју данас поподне треба усвоји Спољнополитички одбор Европског парламента.

У предлогу резолуције, коју потом, на пленарном заседању, треба коначно да усвоји и Европски парламент, наводи се да још није почела ни израда статута Заједнице српских општина, која је у документу означена као "асоцијација", како је називају власти у Приштини.

Извештач Европског парламента за Косово, аустријска посланица "зелених" Улрике Луначек, израдила је извештај који је послужио као основа за предлог резолуције. У њему се поново позива пет чланица ЕУ које не признају независност Косова, да то учине, уз тврдњу да би то "допринело нормализацији односа Београд-Приштина".

Такође се "хитно тражи од руководилаца српске заједнице на Косову да свој положај и улогу у потпуности уграде у косовске институције, да се одвоје од Београда и конструктивно раде, на добробит целог становништва Косова".

Представници Српске листе која је раније учествовала у раду владе у Приштини, саопштили да се неће вратити у косовске институције све док не почне формирање Заједнице српских општина, на шта су се власти у Приштини обавезале потписивањем споразума о томе још августа 2015. године.

У документу о којем расправља Спољнополитички одбор Европског парламента, изражава се и "забринутост због и даље постојећих српских паралелних структура, и тражи се њихово уклањање".

Европосланици "позивају заинтересоване стране да нађу прихватљиво и задовољавајуће решење за положај Рударског комплекса Трепца".

Они изражавају задовољство због склапања споразума Косово-ЕУ о придруживању и наглашавају да је "забрињавајуће што је у парламенту Косова у потпуном застоју ратификовање разграничења с Црном Гором". Кажу да је либерализацију режима виза ЕУ за грађане Косова могуће очекивати тек када власти у Приштини испуне тај и остале услове.

Други кључни услов је, како је подвучено, да се "постигну опипљиви резултати у осуди лица на високом нивоу за корупцију и организовани криминал".

Европосланици "поново изражавају забринутост због спорости у борби против корупције и организованог криминала" и јер то "није подвргнуто правди нарочито на северу Косова".

Оснивање посебно суда у Хагу за ратне и злочине против човечности почињене на Косову, у предлогу резолуције се означава као "пресудан корак за гарантовање правде и помирења".

Такође се поздравља то што је Косово добило статус посматрача у Савету Европе и "позива се Србија да се не уплиће у улазак Косова у међународна и регионална тела".