Амандмани на Макалистеров извештај – похвале и примедбе

Пошто је известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер почетком године представио нацрт свог извештаја о напретку Србије у 2016. години, а посланици Спољнополитичког одбора током јануара поднели чак 325 амандмана на тај текст, усаглашавањем међу посланичким групама у ЕП дошло је до компромисних амандмана, о којима ће посланици Спољнополитичког одбора расправљати у понедељак, а гласати – у уторак 28. фебруара.

Текст нацрта извештаја допуњен компромисним амандаманима, у који је Танјуг имао увид, задржао је почетну општу оцену да се Србија налази на правом путу приближавања ЕУ.

Поред почетне оцене да је Србија 2016. године, отварањем поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, покренула "кључна поглавља у приближавању ЕУ", у допуњеном тексту позива се и на отварање "додатних поглавља, која су технички спремна".

Компромисним текстом амандмана на поглавље о економији додатно је похваљен укупан економски напредак у Србији, уз нагласак да је "буџетски дефицит сада испод критеријума из Мастрихта", а да се напредовало и у реструктуирању јавних предузећа.

Цео нови параграф убачен на основу компромисних амандамана европских посланика односи се на "активну улогу Србије у броби против тероризма" и значајну улогу коју Србија има у међународној и регионалној срадњи у броби против наркотика.

Оно што је известилац ЕП Дејвид Мекалистер у нацрту свог извештаја препознао као недостатке на путу Србије ка ЕУ и даље стоји у новој, амандманима допуњеној верзији.

Према тексту компромисних амандамана, у који је Танјуг имао увид, од Србије се сада тражи да "прогресивно" усклади своју спољну и безбедносну политку са политиком ЕУ, са посебним нагласком на политику према Русији.

У Извештај, међутим, неће ући захтеви за усклађивањем "економске политике Србије" са оном коју ЕУ има према Русији, јер ти амандмани нису прихваћени.

Појачано инсистирање на независном правосуђу, борби против корупције, али и захтеви да власти испитају случајеве претеране употребе силе од стране полиције према грађанима, као и случај Савамала, такође су се нашли у компромисном тексту извештаја о Србији о коме ће Одбор за спољну политку Европског парламента расправљати у понедељак.

Као што се могло очекивати, примедбе хрватских посланика које су чиниле четвртину од 325 укупно поднетих амандмана, због броја и садржине су се највише одразиле на делове извештаја из области поштовања људских прва у Србији и регионалне сарадње.

Додати компромисни амандмани сада "подсећају да је промоција и заштита људских права, укључујући и права мањина, основни предуслов за приступање ЕУ", а Србија се позива да посебну пажњу посвети примени "недискриминаторног третмана националних мањина у целој земљи", укључујући области образовања, употребе језика националних мањина, њихову адекватну заступљеност у јавној админситрацији, парламенту, приступ медијима и религиозним службама на матерњем језику.

Већи број амандмана европских посланика односио се и на стање у медијима у Србији, при чему је у усаглашеном тексту поновљена забринутост због погоршања ситуације, политичког утицаја, претњи и застрашивања новинара.

Истовремено, похваљен је споразум о сарадњи и заштити новинара склопљен од стране тужилаштва, полиције, новинара и медијских удружења.

И у овом "проширеном" извештају Србија је похваљена за своју конструктивну улогу и сарадњу, како са земаљама у процесу проширења тако и за суседним земљама, чланицама ЕУ.

Србија се позива да појача напоре у решавању "билатералних питања са суседима у складу са међународним правом" и да "у потпуности примени постојеће билатералне договоре са суседима".

Када је реч о Косову, Спољнополитички одбор ЕП поздравља процес нормализације односа у оквиру дијалога, али и наглашава важност "пуне имплементације договореног на терену" са посебним акцентом на формирању Заједнице српских општина.

У прихваћеним амандманима, европски посланици бавили су се и односом Србије са БиХ, али и будућим изборима у нашој земљи, уз позив да се "у Србији у априлу 2017. године осигурају фер и слободни избори".

Расправа о компромисним амандманима на текст нацрта извештаја о Србији одржаће се у Спољнополитичком одбору ЕП у понедељак 27. фебруара, а гласање о могућим додатним амандманима и самом тексту биће у уторак.

Очекује се да се једном усаглашени текст у виду нацрта Резолуције о Србији усвоји на пленарном заседњу Европског парламента на пролеће.

Резолуције Европског паралмента су правно необавезујуће, представљају ставове различитих политичких група, али имају тежину политичке пепоруке једне од три најважње ЕУ институције.