Кецмановић: Бошњацима од нормализације важнији "капитал невине жртве"

Ненад Кецмановић захтев за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије за геноцид види као покушај Сарајева да освежи и ојача "капитал невине жртве".

Кецмановић је, у разговору за Танјуг, подсетио да нема шта Београд није чинио да се успоставе добросуседски односи са Сарајевом и да дође до помирења и поверења између две државе.

"Извињавали су се и Николић и Вучић и они пре њих, али је актуелни премијер Србије отишао најдаље. Ризикујући негативне реaкције националног мњења, он је претрпео каменовање у Сребреници, финансијски помогао развој ове општине, донео непопуларни закон против негирања геноцида, угошћавао Изетбеговића", појашњава Кецмановић своје виђење напора које је чинила Србија за нормализацију односа са БиХ.

Истиче да су одговор увек биле опструкције, увреде и провокације.

Напори Београда у правцу успостављања помирења, а на које се осврће Кецмановић, нису игнорисали ни светски медији.

Тако је пре четири године извињење председника Томислава Николића за злочине које су појединци починили над Бошњацима у име Србије и српског народа протумачено у страним медијима као прекретница у односима Србије и Босне и Херцеговине и значајан заокрет ка помирењу у региону.

"Клечим због тога, ево клечим и тражим помиловање за Србију због злочина који је извршен у Сребреници. Извињавам се за злочине које је у име наше државе и нашег народа учинио било који појединац", речи су председника Србије, у интервјуу за сарајевску телевизију, оцењене су у међународној јавном мњењу као до тада "најдубље извињење за злочине које су починили Срби током ратова".

Николић, међутим, никада није званично посетио Сарајево, иако је та посета више пута неформално најављивана.

Бивши председник Србије Борис Тадић у два наврата, 2005. и 2010. године, присуствовао је комеморацији у Поточарима.

Српски премијер Александар Вучић такође је 11. јула 2015. године отишао у Поточаре да се поклони жртвама сребреничког масакра, упркос упозорењима служби о безбедносним ризицима.

Рекао је да иде како би изразио "најдубље поштовање према жртвама злочина у Сребреници", који се, истакао је тада Вучић, никада не сме заборавити, те да је време да почне да се гради другачија будућност српског и бошњацког народа.

У Поточарима је међутим каменован и захваљујући брзом реаговању најближег обезбеђења, избегнут је линч руље.

Светски медији су оценили да је тај догађај био велики корак назад у процесу помирења у региону.

Српски премијер је, упркос томе, неколико месеци касније опет начинио корак напред и на Инвестиционо развојној конференцији у Сребреници донирао пет милиона евра за ту општину.

Идуће године године начелник сребреничке општине Ћамил Дураковић му је поручио да није добродошао у Поточаре, да су донацију од Србије за Сребреницу добили сви народи, а не само Бошњаци и "да се нада да српски премијер Александар Вучић није мислио да донацијом може да се претплати на улазак у Меморијални центар".

Не треба заборавити да је у "руци помирења" коју пружа Србија био, између осталог, и списак свих ухапшених и испоручених оптуженика за ратне злочине Хашком тибуналу, затим Резолуција коју је усвојила Скупштина о злочинима који су почињени у њено име током деведесетих, као и Закон о забрани негирања геноцида.

"Покушај обнове поступка ревизије је пуцањ у празно"

"Чини се да је четврти по реду захтев за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за агресију и геноцид наставак опструкције, која већ постаје рутина којом Сарајево узвраћа на поновљене иницијативе Београда да се успоставе добросуседски односи", оцењује Кецмановић.

Премијер Вучић је поновио да Србија ни на који начин није допринела подношењу захтева за ревизију пресуде БиХ за геноцид, а да су потезом Бакира Изетбеговића односи две земље враћени 25, односно 22 године уназад, у доба потписивања Дејтонског споразума.

"И ово мало поверења које смо успели да изградимо кроз састанке је нестало, јасно је да тога нема, јер ако желите да подигнете тужбу против суседне земље, а знате да има више од милион Срба у БиХ који су против, знате да не можете да је добијете. Онда то показује колико су дубоки, суштински и темељни наши проблеми", рекао је премијер Вучић и поручио да је посао Србије да сачува мир и стабилност у региону али и да одговори на тужбу и победи.

Правно гледајући, сматра Кецмановић, бошњачки покушај обнове поступка пред Међународним судом правде је "пуцањ у празно".

Нико од експерата не види нове валидне доказе, а у међувремену су чак четири таква покушаја одбијена, па ће, каже, и овај бити одбијен.

"Циљ је, дакле, политички и то двосмеран - према Републици Српској и према Београду", наглашава Кецмановић.

Бошњачки политички естаблишмент не третира БиХ као равноправну заједницу три народа у два ентитета и десет кантона, него, објашњава Кецмановић, као земљу само једног народа.

"Бакир подноси тужбу 'под фирмом' БиХ, против воље друга два народа. Није ли то оно исто што је радио његов отац Алија, када је 1992. године, против воље српских представника, расписао референдум о сецесији БиХ од СФРЈ. Ради се заправо о континуитету једне политике која БиХ чини неодрживом и гура у распад", истиче Кецмановић.

Према његовим речима, међутим, индикативно је да је према покушају ревизије велику резерву исказао само шеф ОЕБС-а у БиХ Џонатан Мур, док Брисел, Берлин и Вашингтон, иначе толико забринути за мир и стабилност у региону - ћуте, иако им јасно да ће потез Бакира Изетбеговића изазвати и немир и нестабилност.

Коначно, Кецмановић сматра да је значајно да су на заједничкој конференцији за штампу у Београду Николић и Вучић, односно Додик и Иванић, наступили апсолутно јединствено.

"Јер, доста се у Сарајеву играло и на пукотине између њих", закључио је Кецмановић.