Зашто се Београд противи приштинском моделу формирања ЗСО

У четвртој години од Бриселског споразума, Приштина је спремна да почне реализацију договорене обавезе. Иако Београд на то чека годинама, сада негодује, јер је, наводе, реч о једностраном потезу.

"Управљачки тим ЗСО, дакле српски представници су надлежни за формирање Заједнице српских општина, албански представници могу да формирају албанску заједницу српских општина. Видљива је намера Приштине да искључи српску страну и Београд", наводи Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.

Четворочлани управљачки тим формиран је пре неколико месеци, а статута Заједнице нема. И то углавном због неслагања око тога како заједница треба да изгледа – Приштина жели да буде попут невладине организације, без извршних овлашћења.

"Зато сматрамо да је важно да процес почне како је договорен, да имплементација иде по темпу и динамици договореној у Бриселу, без нових самосталних идеја, решења која би ишли у правцу смањења капацитета и надлежности", објашњава Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера.

Душан Јањић, из Форума за етничке односе, наводи да постоје спорови око нацрта текста.

"Има их и неће бити једноставно, мислим да је у овом тренутку јако добро да се крене у тај поступак, они су се обавезали, тако да сад не може да буде нових условљавања", објашњава Јањић.

Последњи у низу је био зид у Косовској Митровици, који је, према ранијим изјавама косовских званичника, био препрека формирању заједнице. Осим на заједници, на тројном састанку у Приштини договорено је и да се ради на трансформацији косовских безбедносних снага у косовску војску.

"Косовска војска је реалност која ће уследити врло брзо. Оно што желим јесте да уверим људе на Косову да није важна само одлука скупштине да трансформишу косовске безбедносне снаге у косовску војску, колико је важно да се донесе одлука о инвестирању у оружане снаге, како бисмо имали неопходно наоружање, а то можемо имати само у партнерству са међународном заједницом", објашњава председник косовске скупштине Кадри Весељи.

Та одлука стиже непосредно пошто је амерички државни секретар за одбрану, говорећи о смањењу америчких снага на Косову и Метохији, рекао да косовске снаге морају да добију мандат за одбрамбене задатке.

"По уставу, то је један од закона који се може тицати основних права Срба. За тај закон треба квалификована већина од две трећине гласова, плус већина од присутних мањина српске и оне друге заједнице", наводи Јањић.

Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић истиче да тај закон неће добити подршку српске заједнице.

"Наш став је исти, негативан, нећемо подржати закон, као што нисмо ни раније", наводи заменик косовског премијера.

Подршка српских посланика неопходна је и када је реч о споразуму о демаркацији. Косовски званичници желе и да закључе демаркацију са Црном Гором.