Фридом хаус: Србија и Хрватска означене слободним државама

У 67 држава у свету смањена су политичка права и грађанске слободе, док је у њих 36 забележен напредак.

Од тренутка када је пре 11 година започео тај пад, у чак 109 држава су слободе и права опадале, док су 60 земаља оствариле позитивне помаке.

Кад је реч о Балкану, у извештају стоји да су у том региону фер изборни процеси и владавина права додатно погоршани након што је Европска унија занемарила своју улогу у промоцији демократије међу државама које желе да јој се прикључе.

"Међу слободним државама из региона су Србија и Хрватска, док су као делимично слободне Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора и Косово, која је једнострано прогласило независност, коју Србија не признаје", наведено је у извештају.

У извештају се описују главне демократије у којима влада тескоба и неодлучност, поготово након референдумске одлуке Велике Британије да напусти ЕУ, до низа антидемократских потеза нове власти у Пољској, напретка ксенофобичних националистичких странака у другим државама Европе и победе Доналда Трампа на америчким председничким изборима.

У исто време, Русија наставља да омаловажава непријатеље и омета политичке процесе у Сједињеним Државама и другим демократијама, оснажила је своју војну подршку Асадовој диктатури у Сирији, и учврстила је илегалну окупацију украјинских територија.

У закључцима извештаја, које преноси Радио Слободна Европа, наводи се да од 195 држава у свету, них 87 (45 посто) су рангиране као слободне земље, 59 (30 посто) као делимичне слободне, а 49 (25 посто) као неслободне.

Националистичке и популистичке странке су, како се наводи, ојачале у Британији, Немачкој, Француској и другим демократијама током 2016, што је резултирало сломом традиционално десно-леве поделе и довело у питање да ли ће опстати стабилне владе и снажне опозиције.

Евроазија је, наводи се, подељена између демокатски оријентисаних и ригидних аутократија, док истовремено Украијна, Грузија и Молдавија се, према извештају, боре за помаке у крхким демократијама, а лидери Азербејџана, Таџикистана и Киргизстана су предузели кораке да би ојачали своју власт и то усред економске и политичке несигурности.

Од 49 земаља које се сматрају неслободнима, 11 има најгори однос политичких права и грађанских слобода. Најмање слободне су: Сирија, Еритреја, Северна Кореја, Узбекистан, Јужни Судан, Туркменистан, Сомалија, Судан, Екваторијална Гвинеја, Централноафричка република и Саудијска Арабија.

Међу неслободним државама у свету су Авганистан, Азербејџан, Белорусија, Иран, Казахстан, Русија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан.

Спорне територије су: Абхазија - делимично слободна, Крим - неслободан, Нагорно-Карабах - деломично слободан, Кашмир - неслободан, Јужна Осетија - неслободна, те Придњестровље - неслободно.

Број земаља које су слободне у односу на претходни извештај повећан је за једну, на 87, и у њима живи око 2,9 милијарди људи или око 39 посто светске популације.

Нема промене у броју делимично слободних држава у свету. Њих је 59 и у њима је настањено готово 1,9 милијарди људи.

У неслободним земљама, њих 49, живи 2,6 милијарди људи што је 36 посто светске популације.

Истиче се, међутим, да од тог броја половина живи у једној земљи - Кини.

У односу на претходни извештај, једна земља је мање међу неслободним државама у свету.