Деценија од пресуде: БиХ прети празном тужбом?

Очи и очекивања бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића уперени су у Сакиба Софтића, агента који је водио и први процес – да нађе нови аргумент за ревизију.

"Мислим да господин Софтић има и ту решење – да у кумулацији нових елемената евентуално може ићи у сами меритум", сматра Изетбеговић.

МСП је рекао да Србија није починила геноцид ни преко својих државних органа, ни преко својих званичника. Ревизија би подразумевала неколико претпоставки – нову чињеницу, да се захтев покрене најмање шест месеци од када се за њу сазнало или у десетогодишњем року.

"Та чињеница треба да буде од битног значаја за оцену да ли се Србији може приписати геноцид. Мени је тешко да замислим да се појавила нека таква чињеница", каже професор међународног права Тибор Варади.

Адвокат Новак Лукић објашњава да то мора да буде нова чињеница која није била предмет претходног суђења, а не доказ.

"То је врло ригорозан стандард. То је нешто што се појавило као нова чињеница током суђења. Код Караџића, у налазима судског већа, потврђивали су само оно што је МСП још раније рекао – да Милошевић није имао никакву контролу над властима с Пала, посебно на догађаје у Сребреници", рекао је Лукић.

Одлука о ревизији треба да дође из трочланог Председништва БиХ, које једино има уставно право да се бави спољном политиком. Одлучује по принципу консензуса, који је у овом случају немогућ због противљења макар српског члана. Противио се српски члан и први пут.

"Тужбу је формално поднео, не БиХ нити бошњачка страна, него адвокат. Тако да је потпуно заобиђено руководство тог заједничког Сарајева. Та могућност постоји и овога пута, али сигурно је да велики политички значај има што је поред српског представника и хрватски представник Драган Човић изразио негативни став", указује професор Факултета политичких наука у Београду Ненад Кецмановић.

Иако се ових дана можда више него раније говори о потреби да односи две земље буду што бољи, према мишљењу хрватског члана Председништва БиХ, раније најављена посета председника Србије Сарајеву после нових околности је неизвесна. 

"Не ради се ту о односима Србије и БиХ, јер видите став представника РС и хрватског представника, ради се само о бошњачкој страни. А да ће то лоше утицати на односе, то је ван сваке сумње", рекао је Кецмановић.

Сложену ситуацију усложњава и писање медија да Бакир Изетбеговић планира да пред Уставним судом оспори Закон о Дану РС, али и да оспори и сам назив Република Српска. У Изетбеговићевом оптицају је наводно име "Република Срба, Бошњака и Хрвата".