Мишчевић: Показати резултате у поштовању интелектуалне својине

Поента преговора није само да отворимо поглавље 7 о интелектуалној својини, већ да покажемо резултате у поштовању интелектуалне својине, јер смо тако препознати као пословно окружење у којем би светске компаније желеле да послују у Србији, изјавила је шефица тима за преговоре Србије о чланству у Европској унији Тања Мишчевић.

Мишчевићева је, на округлом столу Америчке привредне коморе о преговарачкој позицији за поглавље о интелектуалној својини, подсетила да је Србија имала два успешна скрининга о том поглављу, да је у извештају Европске комисије констатован напредак, али и кашњење у усвајању појединих закона.

Према њеним речима, било је критика због координације појединих служби.

Оценила је да би отварање преговора о поглављу 7 било додатни подстицај и испуњавање онога што је обавеза Србије из Споразума о стабилизације и придруживању, а што би требало да буде урађено до краја 2018. године.

"Не очекујем веће проблеме код отварања овог поглавља, очекује нас нова стратегија, измена закона о печату, жигу, патентима. Надам се ускором отварању поглавља, а онда ћемо се опет окупити у овом формату и разговарати о мерилима за његово затварање", рекла је Мишчевићева.

Напоменула је да је на реду да се у Брисел на разматрање шаље преговарачка позиција за поглавље 29 о Царинској унији.

Бранка Тотић из Завода за интелектуалну својину најавила је да су спремни за слање у процедуру пред Владу Србије измене и допуне Закона о ауторским и родним правима, о патентима, жигу, али је напоменула да се и тим изменама у потпуности не поштују директиве и правне тековине ЕУ и да остаје мали део за усклађивање до 2018. године.

Тотићева је као пример навела део из Закона о ауторским и сродним правима, што највише интересује носиоце ауторских права, о раздвајању јединствене наплате накнаде "за јавно саопштавање музике".

Према важећем закону, објаснила је Тотићева, накнаду прикупља једна колективна организација, а онда се једна половина даје организацији музичких аутора, док другу половину деле по основу права произвођачи фонограма и интерпретатори.

То није дозвољено према важећим директивама ЕУ, као ни те занатске радње буду изузете од плаћања накнаде, што је случај по важећем закону, рекла је Тотићева.

Истиче да се та накнада плаћа 60 година, а законом је из 2012. године, што је добро, уведено је то изузеће.

Тешко ће бити поново је увести, грађанима падају тешко нови намети, али имамо назнаке да је ЕУ спремна да прихвати да се накнада не плаћа до уласка Србије у Светску трговинску организацију, закључила је Тотићева.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом