Брајовић: Четири милијарде динара за јавне сервисе као и 2016.

Одбор је прихватио и измену Закона о привременом уређивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис, па ће и наредне године бити наплаћивана такса од 150 динара.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Нино Брајовић рекао је на седници Одбора да је износ од четири милијарде динара исти као и ове године, од чега је 3,1 милијарда намењена РТС-у, а 900 милиона динара РТВ-у.

"Ове измене предвиђају остваривање стабилног финансирања јавних сервиса, РТС-а и РТВ-а. Тај износ је био исти и ове године и процењујемо да би то било неки могући износ средстава за редовно и стабилно финансирање јавних сервиса", рекао је Брајовић.

Он је додао да би у наредном периоду требало размислити и о некој врсти решавања историјског дуга РТС-а, који би, како је рекао, можда требало у билансима издвојити од текућег пословања и финасирања, како би се лакше сагледавали приходи и расходи.

Када је реч о таксама, Брајовић је рекао да је наплативност висока, чак 85 одсто, те да је то рекорд, који нисмо имали годинама. 

Државни секретар је истакао да не би требало повећавати таксу, јер куповна моћ грађана не расте.

Брајовић је казао и да је велики број захтева за ослобађање од плаћања таксе, 40.000 захтева кад је реч о РТС-у и 15.000 када је реч о РТВ-у.

Он је указао да је наплативост таксе за јавне сервисе у Хрватској 98 одсто и да у тој земљи јавни сервис од такси наплати 220 милиона евра.

"Код нас оба јавна сервиса имају нешто више од 70 милиона евра. То су скромна средства, али примерена куповној моћи грађана", рекао је он.

Ана Стевановић из посланичке групе Доста је било оценила је да није стабилно финансирање јавних сервиса, ако се поново издвајају средства из буџета за њихово функционисање и упитала зашто се за две године није нашло одрживо решење.
Наводећи да јавни сервиси морају бити независни, Стевановићева тврди да се за две године ДЈБ готово ниједном није појавила у програмима јавних сервиса.

Она је упитала и да ли би било логично да је 400 милиона динара, предвиђених за изградњу зграде РТВ, усмерено за функционисање те куће, а занимало је и докле се стигло са радом на новој медијској стратегији.

Брајовић је одговорио да су посебна средства од 400 милиона динара издвојена за изградњу зграде.

"Стабилност и извесност наплате прихода је главни гарант независности јавног сервиса и мислим да ћете и ви, ако се изборимо за то, бити задовољни кад је у питању заступљеност политичких странака", рекао је Брајовић.

Када је реч о медијској стратегији, Брајовић је рекао да ће се на новој стратегији интензивно радити наредних месеци и сматра да би неостварени део претходне стратегије требало узети као основу за нову.

"То су питања која су остала, значајно је питање приватизације Политике, питање националне новинске агенције и, нешто што је медијском стратегијом спроведено, приватизација локалних медија", рекао је Брајовић.

Када је реч о локалним медијима, државни секретар каже да је проблем што локалне самоуправе не издвајају довољно за конкурсно финансирање медија, те да је повлачење државе из медија, значило и повлачење новца из медија.

"Иако у овој области штедимо, не бисмо смели да штедимо највише на медијима у односу на друге јавне кориснике", рекао је Брајовић.