Замерке националних мањина – питање за поглавље 23 или 26?

Образовни систем, обуке, програми за младе и култура – то је садржина поглавља 26. Европска комисија је још пре годину и по оценила да је Србија у тој области спремна за преговоре. Један од разлога зашто оно није отворено је, како тврде у Хрватском националном вијећу, проблем уџбеника на хрватском језику.

"То је један процес који траје и сигурно ће бити завршен тек за пет-шест година. Затим је ту питање језично-стручног кадра јер се дешава да више од 50 одсто кадра у настави заправо не предаје на хрватском језику", каже председник Хрватског националног вијећа у Србији Славен Бачић.

Савет хрватске националне мањине финансира се из буџета Србије са 13 милиона динара годишње. Око 1.000 деце хрватске националности похађа наставу на матерњем језику.

"Питање недостајућих уџбеника на које указује хрватска национална мањина је предмет споразума између Министарства просвете и ХНВ-а, дакле договорено је на који начин ће се недостајући уџбеници у наредном периоду обезбеђивати", каже директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Државна секретарка у Министарству просвете Гордана Предић каже да се замерке које се тичу образовања и националних мањина, у овом случају хрватске националне мањине, не односе на поглавље 26 и да су оне регулисане кроз преговарачко поглавље 23.

Иако је у јуну, по потписивању Декларације о унапређењу односа две земље, хрватска председница обећала да ће се проблеми решавати билатерално и да Хрватска неће кочити Србију у евроинтеграцијама, данас друга прича.

"Овде је реч о критеријуму који је врло лако испунити за који не видим неки политички нити било који други проблем зашто не би био испуњен, а уосталом и декларација коју сам потписала са господином Вучиће јесте била испружена рука да ће Хрватска бити партнер Србији на путу чланства ка ЕУ", рекла је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић.

Председник Србије Томислав Николић истиче да одговорно тврди да су закони који третирају националне мањине у Србији далеко изнад закона земаља чланица.

"Нема места сумњи да ће Србија, у сарадњи са саветима сваке националне мањине, посвећено и стручно решавати питања наставе на матерњем језику, уџбеника, наставника, специфичних садржаја. Најзад, билатерална питања, сама синтагма каже, билатерална, и да их тако ваља решавати, увек у доброј вољи и намери", каже председник Републике Србије Томислав Николић.

Хрватска је Србији већ неколико пута спуштала рампу за отварање поглавља 23, тражећи такође већа права за своју мањину у Србији.