Посланици о догађајима у Бриселу, односима са Русијом и убиству Ђинђића

Блокада отварања поглавља 26 у преговорима о чланству Србије у Европској Унији била је тема и у Скупштини Србије. 

Да ли је рампа била неизбежна и ко је још њоме претио, нека су од питања која из скупштине стижу на адресу председника Владе.

"Оно што могу да кажем јесте да није само Хрватска примедбовала на отварање поглавља 26, колико ја знам, сви наши суседи су имали примедбе осим Мађарске, највише кроз део који се тиче образовања на језицима националних мањина", каже Мариника Тепић, председница Одбора за европске интеграције.

Посланица Демократске странке Александра Јерков рекла је да се Вучић јучерашњом одлуком да напусти Брисел понео неодговорно према стратешком опредељењу грађана - уласку Србије у ЕУ.

"Да ли Вучић заиста мисли да је стратегија дурења, као деца у основној школи, озбиљна државна стратегија и да ли је могуће да смо први пут чули за те проблеме (у вези поглавља 26) јуче у Бриселу. Да ли смо можда могли да их предупредимо и решимо", питала је Александра Јерков.

"То су људи, који никада нису изговорили ништа што би било реална алтернатива Александру Вучићу. Да је остао у Бриселу, рекли би да се понижава, а пошто се вратио у Србију ни то не ваља. Па што они нису отпутовали у Брисел, шта је то било која странка из опозиције учинила да се поглавља отворе, каже  шеф посланичке групе СНС Александар Мартиновић.

Према речима шеф посланичке групе СПС-а Ђорђа Милићевића одлука Хрватске да блокира отварање поглавље 26 оставља "горак укус" јер је реч о политичкој одлуци.

То што смо кандидат за чланство не значи да ћемо дозволити да нас било ко понижава", каже он.

Радикали нису изненађени.

"Још једна потврда да Србија никада неће ући у ЕУ, још једна потврда да поглавља која су отворена никада неће бити затворена", каже Вјерица Радета из СРС-а.

Александар Мартиновић каже да нису никакви еврофанатици, али мисли да боље заједнице држава у овом тренутку од ЕУ нема.

"А, опозиција тражи да се о свему томе говори и у Скупштини Србије. Позивају председника Владе да дође у Парламент и да заједно покушају да нађу решење", каже Мартиновић.

О односима са Русијом и убиству Ђинђића 

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Војислав Шешељ интересовао се за убиство некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића и убиство двојице гардиста у касарни у Топчидеру 2004. године.

Он је питао министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића зашто МУП не предузима озбиљне кораке на плану расветљавања неких од најпознатијих убистава од 2000. године, а у првом плану убиства ђинђића и убиства двојице гардиста.

Шешељ је казао и да је улога Небојше Човића у завери убиства Ђинђића била веома велика и да сада "имамо необориве доказе".

Он је говорећи о смрти гардиста рекао да је очигледно да је Вук Јеремић учествовао у заташкивању убиства, али је навео да је Јеремићева улога у томе била минимална.

"Не може му улога бити већа од улоге Бориса Тадића (тадашњег председника Србије) у чијем кабинету је он тада цивилно служио војску.

Како је нагласио, најважнија је улога Тадића и "монструозног Микија Ракића" који стоји иза свих намештаљки и афера пласираних против политичких противника.

Навео је и да зна да су напредњаци захвални Ракићу и да он има заслуга за формирање СНС, али их је позвао да сада разјасне његову улогу пошто је "мртав и не може да подлегне одговорности".

Шешељ је казао и да је сврха прозивања Јеремића била да се политички дисквалификује и да је то постигнуто и да сада треба решити убиство двојице гардиста.

Шефа посланичке групе Двери Бошка Обрадовића интересовало је зашто Србија нема канцеларију за сарадњу са Русијом, а има са Европском унијом и "зашто не смемо да побољшамо стратешку сарадњу са Русијом већ морамо да трпимо и даље уцене и притиске из Брисела".

Питао и да ли је Вучић "амнестирао НАТО злочине" и да ли планира да уведе Србију у НАТО и тражио објашњење зашто хуманитарци из руско-српског центра у Нишу не могу да добију дипломатски имунитет који су добили "Вучићеви НАТО пријатељи".

Обрадовић је питао Вучића и када ће бити решени проблеми радника Индустрија котрљајућих лежаја (ИКЛ) који је у стечају, а којима нису исплаћене зараде, није повезан стаж и питао шта ће бити са имовином тог предузећа.

Посланица Лиге социјалдемократа Војводине Мариника Тепић питала је у ком својству је министар за рад, запошљавање и борачка питања Александар Вулин отворио први сајам посвећен националним мањинама.

Тражила да јој Вулин каже одакле му подаци да у Србији има 118 штампаних медија на језицима националних мањина и 39 мешовитих, и 76 канала који емитује 8.000 програма на језицима националних мањина и 103 радио станице на којима се емитује 110.000 сати програма на језицима националних мањина.