Луначек: ЗСО не може да има извршна овлашћења

"ЗСО је тело локалне заједнице и треба да се бави локалним темама, а не може да има државне надлежности. То стоји и у договору. У Србији постоје тежње да ЗСО има извршни мандат, што је немогуће", поручила је Луначекова на дискусији "Пријатеља Косова".

У дијалогу Београда и Приштине направљен је напредак, али је он и даље сувише мали и мора бити бржи, оценила је Луначекова.

Потпредседница Европског парламента нагласила је да је добро што је дијалог Београда и Приштине успостављен, јер је један од основних принципа процеса ширења, као и ЕУ добросуседски односи.

Добросуседске односе треба да имају и државе Западног Балкана, констатовала је Луначекова, додајући да је битно да се настави дијалог, који шефица европске дипломатије Федерика Могерини схвата веома озбиљно.

Луначекова је рекла да има утисак да Српска листа, која је сада део косовске владе, негује тешње везе са Београдом него што су ранији српски чланови приштинске владе имали. То, према њеним речима, прави проблем.

Као пример је навела да је недавно један члан косовске скупштине преко Београда, уместо преко Амбасаде Косова у Бриселу, покушао да успостави контакт са њом, што се мора променити.

У новој косовској влади, како констатује, постоји већа спремност прилажења Србима, што је веома битно.

"Шпанци забринути" 

Осврнула се и на проблем земаља чланице ЕУ које нису признале независност Косова, додајући да је најтврђа у томе Шпанија.

"Чињеница да још пет земаља није признало Косово јесте нешто што ме нервира и што је апсурдно. Када са Шпанцима разговарам они мени кажу да су забринути да би начин на који се Косово отцепило од Србије могао да се одрази и на Каталонију. Међутим, ниједна демократска влада од Франка у Шпанији није радила Каталонцима оно што је Слободан Милошевић радио Албанцима на Косову", нагласила је Луначекова.

Шпанци су, према њеним речима, били ти који су се месецима бавили сваким детаљом текста Споразума о стабилизацији и придруживању, иако у ЕУ постоји више проблема него што је спор око тога да ли у тексту стоји држава или нација и слично.

Када је реч о остале четири земље, посебно о Словачкој и Грчкој, Луначекова је рекла да оне имају "интересантан став", јер имају амбасаде у Приштини, издају шенгенске визе у косовске пасоше, а уједно постоји и размена посланика и министара.

Указала је да је 111 земаља чланица УН признало Косово, а да је за чланство потребна препорука Савета безбедности што је тешко због Кине и Русије.

"Било је покушаја преко Унеска да се уђе. Мислим да су Косовари превише веровали да ће они који су признали независност гласати за пријем, а да неће попустити дипломатским притисцима. Међутим, Србија има веома снажну дипломатску службу. Уколико се буде предузео нови покушај, на пример за чланство у Савет Европе, он треба да буде добро испланиран", каже Луначекова.

"Ратификовати споразум о демаркацији са Црном Гором" 

Када је реч о визној либерализацији, подсетила је да је Косово испунило 95 од 97 услова, међу којима је захтев за више пресуда за корупцију и организовани криминал, као и споразум о демаркацији са Косовом.

"Споразум о демаркацији је унет као услов од 2011. године након спора Хрватске и Словеније, што није решено ни до данас. Тада су у Европској комисији рекли да се гранични спорови морају решити раније", објаснила је Луначекова.

Мислило се, како је додала, да ће демаркација са Црном Гором били лака зато што је Подгорица признала независност, али је од тога настао унутрашњо-политички проблем на Косову.

С тим у вези је апеловала на косовске политичаре да ратификују споразум о демаркацији са Црном Гором, јер ако то не учине биће немогуће добити визну либерализацију, посебно имајући у виду ситуацију са избеглицама и Брегзитом са којом је суочена Унија.

Одговарајући на питање да ли међународна заједница може извршити притисак на српске и косовске власти, Луначекова је истакла да се међународни утицај треба смањити како би власти преузеле одговорност и избегло да се одговорност пребаци на друге.

Косовски амбасадор у Аустрији Сами Укели подвукао је да је Косово "млада држава" којој је потребно више помоћи него било којој другог земљи региона, те да је ситуација постала компликованија после избора Доналда Трампа за председника САД.

Посланик Народне партије Аустрије у Скупштини покрајине Доња Аустрија и председник Аустријско-косовског друштва Лукас Мандл истакао је да би требало осигурати да Србија у ЕУ може да уђе тек по признавању независности Косова.