Бенедикт: ЕУ цени реформске напоре Србије

На конференцији "Имплементација активности предвиђених Акционим планом за поглавље 23", Бенедикт је рекао да поглавља 23 и 24 подразумевају тешке реформе које су предуслов за напредак у свим областима, те да су то поглавља која се прва отварају и последња затварају и биће тема у фокусу током целог преговарачког пута.

"Напредак мора да буде видљив и препознат од ЕУ, али и од грађана тако што ће они то доживети као нешто опипљиво. То ће бити и доказ српског друштва да се посвети испуњавању свих циљева око којих смо се сагласили", рекао је Бенедикт наводећи да су, из искуства, та два поглавља најтежа за напредак.

Наводећи да су измене Устава, правосуђе и борба против корупције битне теме, Бенедикт каже да је улога Делегације ЕУ да сарађује са свим актерима који су релевантни у процесу преговора, те да постоји списак циљева, рокова и времена које треба поштовати.

"Тек смо на почетку праћења спровођења акционог плана за поглавље 23. ЕУ је позвала Србију да све релеватне актере, цивилно друштво и удружења, укључи у дефинисање даљих корака реформског процеса и праћења активности на преговарачком путу. А ми ћемо пратити да ли то Србија стварно ради", навео је Бенедикт.

Према његовим речима, сви аргументи које цивилно друштво износи морају се узети у обзир и разматрати, те да је битно да влада приликом доношења одлука зна да је она ту да служи грађанима и друштву.

"Све ће то дати замах реформама", рекао је Бенедикт и истакао да је главни циљ да реформе буду спроведене.

Навео је и да подршка ЕУ Србији није само политичка, већ и кроз пројекте чију примену финансира и сарадњу стручњака из Уније са српским стручњацима.

Амбасадор Немачке Аксел Дитман рекао је да је Србија направила значајан корак отварањем поглавља 23, које се тиче кључних питања и начела за пут Србије ка ЕУ, те да Немачка подржава реформски процес у Србији.

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић рекао је да то министарство заиста цену улогу цивилног друштва у целокупном процесу отварања поглавља 23 и да се нада се да ће у цивилном друштву имати сарадника у имплементацији акционог плана.

Највеће предности цивилног друштва, наводи Бацковић, јесу његова разнородност интереса и партикуларност интереса најразличитијих удружења.

"Од цивилног друштва смо имали значајну подршку у идентификовању проблема и предлагању начина како да се они реше", рекао је Бацковић, наводећи да су 54 институције у Србији носиоци спровођења Акционог плана за поглавље 23, те да Министарство правде очекује помоћ цивилног друштва у спровођењу тог акционог плана.

Директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић рекао је да је добро што се велики број организација цивилног друштва укључује у процесе који се односе на преговоре Србије о чланству у ЕУ, те да је доступност докумената предуслов да би извештавање и цео процес текао на добар начин.

"Министарство правде је дало велики замах за сарадњу са цивилним друштвом. Оно што смо постигли као стандард јесте да на предлоге и коментаре цивилног друштва Министартсво правде доставља цивилном друштву писмене одговоре, а то је прилично висок стандард. С обзиром на битност процеса, на тако нечему треба инсистирати", рекао је Антонијевић.

Шефица преговрачког тима Тања Мишчевић рекла је да су државни органи транспарентни и отворени у давању мишљења на аргументацију цивилног друштва, те да тај процес треба да буде обостран, јер партнерство почива на једнаком третману свих учесника.

На скупу који је организовао ЈУКОМ уз подршку Амбасаде Немачке, били су и представници Агенције за борбу против коруоције, владиног Савета за борбу против корупције, Заштитника грађана, Друштва судија Србије, Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

На конференцији се говорило о правосуђу у контексту имплементације активности у оквиру поглавља 23 и неопходне измене Устава, о испуњавању обавеза из Акционог плана за поглавље 23 у области борбе против корупције, као и стратегији за процесуирање ратних злочина у контексту поглавља 23.