"Неопходна промена Устава Србије"

Драгољуб Мићуновић из Центра за демократију рекао је да је Устав кључна тачка како ће функционисати једна заједница, а да је промена Устава Србије неопходна из више разлога и унутрашњих и спољних.

"Из спољних разлога, јер је Венецијанска комисија сугерисала да то морамо да урадимо. Ми још увек немамо дефинисане и потпуно признате границе, а држава која то нема очигледно има проблем. Поред тога, постоје проблеми са децентрализацијом, локалном самоуправом, са односима међу деловима власти", рекао је Мићуновић на скупу "Демократски до промене Устава".

Истакао је да због тога у Србији "постоји један демократски дефицит" и додао да "мора јасније да се нагласи подела власти и независност судства".

Мићуновић је подсетио да се Уставу који је донет пре 10 година замера да је донет на брзину, да су договори вођени у политичком врху, без учешћа шире јавности.

Бивша председница Врховног суда и судија Врховног касационог суда, Вида Петровић Шкеро рекла је да већ 10 година постоје приче шта не ваља у Уставу.

"Моје лично мишљење је да је правосуђе односно судска власт била апсолутна колатерална штета у начину решења какав је положај одређен у Уставу. Судска грана никада није консултована у вези са Уставом. Надам се да ће садашње промене бити свеобухватне, као и да ће дискусија бити свеобухватна и да промене неће бити само у вези са преговорима у вези Поглавља која су отворена", нагласила је Петровић Шкеро.

Према њеним речима, реформе Устава довеле су до негативних резултата.

"До чега смо дошли? До ситуације да Високи савет судства постане уставна категорија. А како је он направљен? Направљен је тако да он није уопште орган који је независан. Однос како је постављена подела власти даје нам питање да ли је независност остварена. Све председнике судова и тужиоце, први избор за судије и заменике тужиоца и оно што је најважније све чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца на посредан или непосредан начин бира Скупштина", објаснила је Петровић Шкеро.

Нагласила је да се поставља питање да ли подела власти која постоји у Србији обезбеђује независну судску власт и да је пракса показала да није било воље, као ни да уставна и законска решења нису омогућила независност судства.

Према њеним речима, Устав обилује недоследностима, а између осталог избегнуто је побрајање судова осим Врховног касационог суда.

Говорећи о Уставном суду Петровић Шкеро је рекла да тај суд врши многа овлашћења везана за судску власт.

"Без реформисања одредби којима ћемо добити одређену независност у погледу састава Уставног суда нећемо имати никакву квалитативну промену у погледу функционисања Уставног суда", рекла је бивша председница Врховног суда.

Ирена Пејић са Правног факултета Универзитета у Нишу сагласила се да важећем Уставу недостаје "контекстуални легитимитет", јер је донет на брзину и без јавне расправе, али је навела да уставна реформа мора бити процес који ће трајати неколико година, кроз који ће проћи неколико Влада.

Говорећи о преамбули Устава Србије, у којој се прецизира да је Косово део њене територије Пејићева је навела да је то важно питање, али да треба бити везано за комплетну промену Устава.

"Нема резона мењати делимично Устав. Дух Устава је садржан у преамбули на тај начин изражени су ставови уставотворца", рекла је Пејићева.

Александар Молнар са Филозофског факултета у Београду рекао је да је промена преамбуле у овом тренутку неостварива јер води у промену Устава.

Скуп су организовали Фондација "Фридрих Еберт", Центар за демократију и Фондација за развој парламента.