Миленковић: Кораци у евроинтеграцијама политички условљени

Ксенија Миленковић је објаснила да, без обзира на то што су одређена поглавља технички потпуно спремна за отварање, ми не можемо да наставимо са процесом јер се за то нису стекли одређени политички услови.

На промоцији трећег броја Спољнополитичких свезака Миленковићева је навела да постоје примери да цео процес зависи више од стицања или нестицања политичких услова, него од саме припреме и тога о чему се у самом поглављу ради.

Миленковићева наводи да се чини да се та слика у неком скоријем периоду неће променити како због опште ситуације унутар ЕУ, тако и тенеденције да се сама унија поново много више оријентише према државама чланицама него према интегративној формули која је била актуелна од друге половине седамдесетих до средине двехиљадитих.

"Неспорно је да европске интреграције и чланство у ЕУ као крајњи циљ остаје стратешки циљ Србије и не доводи се у питање сама оријентација Србије ка наставку европског пута, али чињеница је да на том путу Србија мора јасно да дефинише шта су њени интереси и како ће их формулисати према ЕУ, и како ће водити унутрашњи пут реформи који нема за циљ само чланство већ и пут развоја", истакла је Миленковићева.

Указала је да све кораке и реформе које спроводимо не радимо само због чланства у ЕУ, већ и зато што желимо да наше друштво учинимо бољим, функционалнијим за саме грађане и побољшамо квалитет живота.

"Тако треба посматрати процес европских интерграција, сваки даљи корак ка чланству за нас је значајан, али морамо бити окренути ка нашој развојној политици и са друге стране одређеним интересима-унутарполитичким и спољнополитичким", рекла је Миленковићева.

"ЕУ заглављена у својим проблемима"

Навела је и да је евидентно да ЕУ, будући да је "заглављена" у низу својих проблема, није у могућности да се на системски начин позабави политиком проширења која је за нас важна.

Проширење, додала је, у овом моменту није више на највишој листи приоритета ЕУ, како је било пре 15 или 20 година.

"Ипак, проширење као политика није сасвим мртво и није нестало са агенде што је реалтивно добра вест за кандидате и потенцијалне кандидате", рекла је и подсетила да се од 2007. па и 2013. доста говори о замору од проширења.

Према њеним речима, све присутнија постаје и тенденција замора од проширења на самом Западном Балкану.

"Замор од процеса постоји на самом Западном Балкану, она постоји не само код нас, већ уопште у региону и са сваким новим изазовом и проблемом унутар саме ЕУ којим мора да се позабави пре него што се позабави нама, тај замор постаје све већи", рекла је, додајући да је све теже мотивисати све најзначајније актере да се са једнаким ентузијазмом као некад и данас баве овим питањем.

Миленковићева је истакла да не можемо утицати на то како ће се разрешити дилеме и изазови унутар ЕУ, али можемо да посматрамо и пратимо шта се дешава и сходно томе формушлилемо своју политику и интересе.

"За нас је важно да процес онако како је постављен на унутрашњем плану настави да се одвија независно од тога какав ће бити непосредан резултат у виду отварања или неотварања поглавља и последица које може изазвати у ширем контексту", рекла је Миленковићева.

Такође, додала је, морамо бити свесни околности и пратити сва кретања у ЕУ, пре свега када је у питању Брегзит, јер ће то вероватно имати одређене импликације на саму политику и процес проширења, а можда и неке друге процесе.

Председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић рекла је да смо ми унутрашње двориште ЕУ и да ће она морати да процењује како ће "хендловати" са њиме.

Ми нисмо спољна граница ЕУ, већ смо унутра и брже се интегришемо у ЕУ него што то чинимо институционално, истакла је Минићева.

Навела је да су трговина, транспорт, енергетика, полицијска сарадња области у којима смо највише одмакли и да би требало максимално да искористимо све своје капацитете.

Према њеним речима, морамо развити бољу аргументацију и заузети проактивнији став.

Минићева каже и да не може администрација да обави 100 одсто посла, већ да велику улогу имају како привредне коморе, тако и медији, друштво.

Извршни директор Београдског центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић указао је да се ЕУ налази у најдубљој кризи од свог оснивања и да данас нема своју геополитику.

Ми морамо више да промовишемо наше геополитичке интересе и уводимо нове факторе у решавање политичких питања, истакао је Пророковић.