Мишчевић: Није циљ датум, већ реформе

Мишчевићева је истакла да циљ Србије није датум уласка у ЕУ, већ да направи логику и систем преговора, који ће помоћи спровођење реформи у земљи.

Мишчевићева је указала да се процес проширења данас разликује много од оног пре десет година.

"Право ЕУ је нарасла до неслућених размера у том периоду. Тада је постојало свега 80.000 страница текста, а ми смо суочени са 160.000 страница права ЕУ, које треба да пренесемо и спроведемо у домаће право, да наша пракса то осети у својој пракси", објаснила је Мишчевићева.

Према њеним речима, у ранијем процесу проширења, на пример, није се тражило економско управљање од земаља које су ступале у чланство, јер је то била тема која је била потпуно занемарена и државе су могле постати чланице а да их нико не пита о стопи раста, или укупног напретка.

Та тема, како је додала, била би на дневном реду тек ступањем у монетарну унију, а данас то више није тако.

Према њеним речима, сада постоји другачији приступ на много вишем нивоу.

Мишчевићева је оценила да без реформе државне управе, без реформисане државне али и локалне самоуправе нема спровођења свега што је договорено, било у преговорима било кроз процес унутаршње реформе државе.

"Ми смо видели да су грађани спремни за реформски процес. То је најважније, а у други план ставаљамо датум. Процес је важан не само по себи циљ", уверена је она.

Мишчевићева је истакла да је у приступне преговоре укључено цело друштво, као пример, наводећи да за пар недеља треба да се упути Брисел поглавље 20 о индустријској политици и предузетништву, али ће пре тога бити разговора са пословном заједницом, како би се чуло шта она мисли о развоју будуће политике у овој области.

Када је реч о томе која поглавља се могу још отворити, Мишчевићева је указала да су до сада отворена поглавља 35 о напретку у нормализацији односа са Приштином, 32 о финансијском надзору и контроли, које се диркетно бави питањима која се односе на развој унутаршње буџетске контроле, спољну и унутаршњу ревизију и финансијских интереса Европе.

Такође, како је додала, отворена су кључна поглавља 23 и 24, за која смо већ у фази припрема првог извештаја о спровођењу обавеза, а уједно се далеко одмакло у спровођењу.

"У Бриселу се налази поглавље пет о јавним набавкама, а завршене су процедуре око поглавља 25 наука и истраживање, као и 26 образовање, култура и млади, који ће бити упућена Бриселу, а могу се одмах отворити и затворити", рекла је она.

Мишчевићева је истакла да је важно да се поглавља отварају када Србија буде спремна за то, како би се искористио моментум и послала порука о напретку.