Буњевци траже исправљање историјског преседана

Председница овог савета Сузана Кујунџић Остојић, навела је да је спровођење наредбе као "историјског преседана" након Другог светског рата нанело "катастрофалне последице" по Буњевце, наводећи да их је по попису из 1918. било 100.000, а данас тек око 16.000.

"Искрено се надам да ће ова историјска неправда бити једном исправљена. Наравно, последице не могу бити исправљене, али да ће свакако Буњевцима који то данас хоће да буду и који се тако изјашњавају бити много лакше него што је то било пре", рекла је Кујунџић - Остојић.

Иницијатива за доношење ове одлуке предата је надлежном покрајинском секретаријату од којег се очекује да је проследи Скупштини Војводине.

Председник Извршног одбора овог савета и лидер Савеза бачких Буњеваца Мирко Бајић верује да постоји политичка подршка да ова одлука буде усвојена.

"Данас и убудуће се не може оспоравати никоме, ни једном припаднику било које националне мањине, а то значи ни нама Буњевцима, право на лично изјашњење по свом осећању и право на организовање у складу са Уставом и, пре свега, Законом о националним саветима националних мањина", рекао је Бајић.

Он сматра да ће његовим усвајањем бити стављена тачка на све инсинуације о статусу Буњеваца у Републици Србији, дељењу хрватског националног корпуса и постојању такозваног "буњевачког питања" у српско - хрватским односима, за које верује да ће усвајањем ове декларације бити релаксирани.

Главни народно-ослободилачки одбор Војводине донео је 14. маја 1945. акт по којем "буњевачке и шокачке народности не постоје" и којим је наређено да треба "све Буњевце и Шокце третирати искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву".

Буњевачки национални савет је још током 2005. и 2006. године подносио сличне иницијативе Скупштини Војводине, када нису наишли на разумевање.