Где тражити решење за "Трепчу"?

У присуству рудара, руководства предузећа из јужног дела Косовске Митровице, председник косовске Скупштине потписао је Закон о "Трепчи". Представника Комбината са севера није било. После тога је почео рок за подношење жалби на закон Уставном суду.

"Ми смо заједно припремили жалбу за Уставни суд, са јасно образложеним ставовима зашто мислимо да су прекршени неки закони и Устав, и очекујемо да добијемо подршку да се ово питање поново врати за сто, како би се ова ситуација решила", каже Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак.

Од 2000. године, "Трепча" је под администрацијом УНМИК-а, од 2009. је у надлежности косовске Агенције за приватизацију, а по новом закону, који је Приштина донела у петак, акционарског друштва, чији је већински власник Косово, са 80 одсто.

Међутим, према закону из 1991, већински власник је Република Србија са 55 одсто. Приштина у Бриселу није желела да преговара о имовини коју, како је истицала, сматра својом – и то и данас види као своју црвену линију.

Линију исте боје подвлачи и Београд када је реч о одлучивању о питањима која се тичу опстанка Срба. Београд жели разговор, а као начин решавања проблема помињу се арбитража, за коју мора да постоји сагласност две стране, дијалог у Бриселу и Савет безбедности.

"Приватна својина је светиња, ако се приватни власници 'Трепче', Фонд за развој Републике Србије, друге банке, обрате међународном арбитражном суду, онда имају право да туже. Недавно је Приштина у сличном спору који је покренуо 'Дојче Телеком' изгубила неколико стотина милиона. Оно што је охрабрујуће је да су нам се јавили међународни стручњаци који волонтирају у нашем случају", каже Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.

У међувремену, стигао је и став Брисела.

"Принцип дијалога је јасан. Да би се о неком питању разговарало у оквиру дијалога, обе стране морају да пристану на то. Важно је да сви политички представници, припадали они политичким партијама већине или мањина, обезбеде и одрже политички дијалог око овако значајног питања за Косово", навела је портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич.

До тада – реагују српски представници који, до даљег, не учествују у раду косовских институција.

"Мора да буде реално, онда није реално да ми будемо присутни, да учествујемо у било чему уколико остану глуви и неми. Моја препорука ће бити да напустимо владу", каже Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера.

Закону о Трепчи противило се осам српских посланика, колико их је у косовској скупштини. У Влади у Приштини седе три српска представника – два министра и заменик премијера.