Приштина, сутра дебата о демаркацији са Црном Гором

Приштина је дуже од годину дана у проблему јер не може да реши ниједно значајно питање на које се обавезала Бриселским споразумом попут формирања Заједнице српских општина и отпочињања рада Специјалног суда за ратне злочине које је починила ОВК, а од ратификација Споразума о демаркацији са Црном Гором зависи добијање визне либерализације за грађане Косова.

Косовски премијер Иса Мустафа изјавио је да ће опозиционе партије и њихови експерти у среду имати прилику да представе аргументе против Споразума о демаркацији са Црном Гором.

Приштинска Косова сот пише да Мустафа тврди да "уколико се утврди да је Косово изгубило 8.000 хектара земљишта, они који су радили на на споразуму сносиће одговорност", а да ако се испостави да за такву тврдњу нема довољно доказа, одговорност остаје на онима који желе да "запале Косово".

РТК је јавила да се у дебети очекује учешће лидера Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја, иначе, највећег противника овог споразума.

Потпредседник Скупштине Косова и високи функционер владајуће Демократске партије Косова Џавит Халити, изјавио је за Епоку е ре да би било добро да се споразум о разграничењу са Црном Гором ратификује уз консензус свих парламентарних група.

За ратификацију Споразума о демаркацији са Црном Гором, која је истовремено са Македонијом међу првим државама 9. октобра 2008. године, признала једнострано проглашену косовску независност, потребна је двотрећинска већина у косовском парламенту.

Иначе, разговори о косовском разграничењу са Црном Гором трају од 2011, а претходно споразум о томе Приштина је потписала са Македонојом и Албанијом.

Део "границе" између српске покрајине КиМ и Црне Горе је дугачак 79 километара, а зона која се доводи у питање обухвата више од 2,4 хиљаде хектара земље.

Косовска скупштина усвојила је резолуцију којом захтева да се граница с Црном Гором демаркира на основу Устава СФРЈ из 1974.

Резолуцију је иницирала опозиција, после протеста житеља пограничних села у општини Пећ, који страхују да ће њихова имања бити на територији Црне Горе.

Из Подгорице одговарају да се руководе катастром, а не резолуцијама.

Живописни, али често непроходни предели Проклетија између територија Косова и Метохије и Црне Горе, за житеље пећке општине превазилазе вредност шума и пашњака.

Мештани више села изнад Руговске клисуре, у близини врха Чакор, тврде да ће демаркацијом граница њихова имања припасти Црној Гори, односно да ће Црна Гора "упасти 40 квадратних километара на косовску територију".

Подгорица је све време изненађена поступцима Приштине, а представницима Срба у косовским институцијама смета уопште помињање разграничења.

Потписивању поменутог споразума у Бечу, на самиту о Западном Балкану, августа 2015, присуствовали су, између осталих, председници Црне Горе и Косова, Филип Вујановић и Атифета Јахјага, тадашњи министар спољних послова и европских интерграција Игор Лукшић и унутрашњих послова Рашко Коњевић, као и председавајући Председништва БиХ Драган Човић.

Домаћин церемоније потписивање је председник Аустрије Хајнц Фишер.

Извори из Владе Црне Горе су тада рекли да део локације Кула код Рожаја и у Руговској клисури испод Чакора у плавској општини, на коме су катуни које користе косовски Албанци, по споразуму, остаје територија Црне Горе.

Део косовске јавности опозиција, међутим, тврде да је од укупно 79 километара границе спорно око 900 метара код Куле и планине Чакор.

Они тврде да је код Куле, на путу Пећ - Рожаје, граница премештена пет километара у територију Косова и да је тиме присвојено 12 хиљада хектара територије која, како тврде, припада катастарској општини Пећ.