Борба против корупције изазов Поглавља 23

Борба против корупције биће један од највећих изазова Погавља 23. Од реформи које предвиђа акциони план многе су већ започете. Кривични законик богатији је за неколико нових кривичних дела које покривају коруптивне радње, а одговарају савременом економском друштву.

Професор Правног факлутета у Београду Милан Шкулић рекао је да је идеја да се темељно прераде кривична дела против привреде.

"Такође, и дела која су коруптвиног карактера, да се нађе права мера, да та дела која ће да служе оно што је интерес сукобављања са корупцијом и процесуирања корупције и привредног криминалитета, а са друге стране да то буде правично и адекватно. Коначно да се ипак не створи превише простора за неку врсту аболиције који су нажалост током свих ових година јако осиромашили па и покрали грађане и државу", каже Шкулић.

У извештају Европске комисије наводи се да Србији недостају правноснажне пресуде за корупцију на високом нивоу. Између осталог, како би се тај проблем решио, планиране су разиличте обуке полиције, тужилаца и увођење нових професија у борбу против корупције, пре свих финансијски форензичари.

Државни секретар Министарства правде Радомир Илић рекао је да су то људи који се изузетно добро разумеју у рачуноводствену ревизију, међтим њих поред тог разумевања краси нешто што би могли да зовемо истраживачким менталитетом.

"Дакле, краси их један читав скуп знања на који начин да на основу трагова које имамо у полицији и јавном тужилатшву ми можемо да будемо у некој раној фази поступка свесни да ли да улазимо у процес, да ли ту нечега има или нема", навео је Илић.

Председник Удружења тужилаца Горан Илић рекао је да тужиоци немају потребна знања из економије, рачуноводства, и у већини система у којима имате тужилачку истрагу у ту постоје посебна одељења, посени људи који су обучени за поједине области и који дају стручну подршку тужиоцима приликом рада на предметима.

За ефикасну борбу, пре свега превенцију корупције, најзначајнија институција је Агенција за борбу против корупције. Како би била ефикаснија, потребне су измене закона о Агенцији, али и повећање капацитета.

Директорка Агенције за борбу против корупције Тања Бабић рекла је да кад имамо у виду колики је број функционера који подлежу закону о Агенцији, то је сада око 27.000 функционера, када имамо у виду колико се често одржавају избори, честе промене законодавства, јасно је да су агенцији потребна додатна средства.

"Агенција као кључна институција у борби рпотив корупције како је назива и Европска комисија мора да ојача своју независност, то је могуће само законом, да мора да има механизме за спровођење надлежности јер се од ње очекује ефикасност", навела је Бабићева. 

Закон у који се полажу велике наде када је реч о борби против корупције, јесте Закон о заштити узбуњивача. У Србији се примењује од прошле године, предвиђа пре свега мере заштите онога који пријави корупцију, као што је хитно враћање на посао, уколико је због узбуњивања добио отказ и кажњавање послодавца који је над узбуњивачем вршио одмазду.