Репчекова: Србија на стабилном путу ка ЕУ

"Мислимо да је пут добро започео, у децембру прошле године су отворена поглавља 32 и 35, а сада су у јулу отворена поглавља 23 и 24, припремљена су и друга поглавља техничке природе, а верујемо да је и реално да их отворимо током шестомесечног председавања Словачке Унијом. Али, то пре свега зависи од упорности Србије," рекла је Репчекова у интервјуу Танјугу.

Репчекова сматра да је отварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима Србије са ЕУ и први велики успех словачког председавања у Савету ЕУ.

"То доказује да држимо дату реч и да политику проширења схватамо озбиљно. Словачка је увек била заговорник проширења ЕУ," рекла је словачка амбасадорка.

Са друге стране, истакла је, и државе кандидати морају да ураде свој домаћи задатак, достигну одређени напредак на путу интеграција и да на крају примене реформе на које су се обавезале, чиме би доказале да су спремне за отварање појединих поглавља.

"Реформе које се спроводе су за добродит грађана конкретне државе, за већу демократизацију друштва и за бољи живот људи", напоменула је амбасадорка додајући да се то не односи само на Србију.

"Отварање поглавља није крајњи циљ у овом процесу, и не значи да је сада када је отворено поглавље 23 све завршено. Управо супротно, то је почетак одређеног процеса који у крајњем исходу води до затварања поглавља и даје знак да је Србија у овој области припремљена да постане пуноправни члан ЕУ", напоменула је Репчекова.

Другим речима, Србија треба да стави на сто аргументе: помак у спровођењу Акционих планова за поглавља 23 и 24, имплементацију свих обавеза које је обећала да ће да уради, а то су између осталог владавина права, права националних мањина, правосуђе, независно судство.

"И наравно, помак у дијалогу са Приштином у оквиру Бриселског дијалога. Добра вест је што је премијер Александар Вучић рекао, у понедељак у Бриселу, да планира да се сретне са премијером Мустафом и са председником Тачијем, и да настави са дијалогом. То нам улива оптимизам," рекла је Репчекова.

Амбасдорка Словачке, једне од пет чланица ЕУ које нису признале Косово, прецизира да нико од Србије не тражи да призна независност Косова, али истиче да је у интересу ЕУ да Србија и Косово нормализују своје односе и да договоре њихово функционисање посебно у областима које утичу на свакодневни живот људи.

То је, примера ради, признавање диплома, употреба регистарских таблица, функционисање судства. Тачније, све оно за што већ постоје договори, да се и примени у пракси, додала је Репчекова.

"Понављам још једном: не постоји ниједан докуменат ЕУ који би захтевао од Србије да призна Косово. Али, улазак у ЕУ захтева од Србије, да у оквиру правно обавезујућег споразума постигне опште уређење односа са Косовом," навела је амбасадорка Словачке.

Када је реч о захтеву усклађивања спољне политике Србије са спољном политком Брисела што је још један изазов за Србију, имајући у виду односе са Русијом, Репчекова каже да свака држава има суверено право да води своју спољну политику, али да постоје критеријуми и правила са којима ће Србија морати да се усклади ако жели да буде чланица ЕУ.

"У потпуности поштујемо избор званичника Србије и владе, да се стратешки оријентишу на ЕУ, али и да истовремено одржавају добре односе са Кином, Русијом, арапским земљама. Са друге стране, ако Србија жели да уђе у ЕУ, постоје одређени критеријуми и правила са којима ће морати да се усклади у оквиру спољне и безбедносне политике ЕУ," рекла је Репчекова.

То значи, прецизирала је амбасадорка, да ако ЕУ каже да се сутра уводе санкције некој земљи - било Русији било некој другој држави према којој ће бити санкције уведене са стране ЕУ - јер су то тако договорили лидери појединих држава ЕУ, онда свака држава чланица Уније то мора да поштује и прихвати "без изузетка".

"Било би нам драго када би се у процесу приступања Србије у ЕУ постепено усаглашавали ставови у спољној и безбедносној политици са онима које има ЕУ. То не значи да Србија већ сутра мора да уведе санкције Русији, али мора да буде спремна да то учини у моменту када ступи у ЕУ," напоменула је Репчекова.

На питање шта Словачка као предсавајућа Унијом може да предузме да избегне ситуације попут попут блокаде Хрватске приликом отварања поглавља 23 и 24, она каже да је најважније да су поглавља отворена а да је задатак Словачке да приближи мишљења свих 28 држава чланица..

ЕУ није један хомоген ентитет, већ живи организам који чини 28 држава чланица, а свака од тих држава има право да поставља питања, односно да тражи испуњење одређених критеријума које сматра важним, навела је она.

Исто важи за поглавље 31 које се тиче спољне и безбедносне политике, и за поглавља 23 и 24 , где су и друге државе, а не само Хрватска, отварале одређена питања а и Руминија и Бугарска сматрају да је важно решење питања припадника националних мањина који живе на територији Србије," подсетила је Репцекова.

"Словачка се обавезала да буде поштени посредник, и максимално ћемо се трудити да приближимо мишљења свих 28 држава ЕУ. И то не само по питању Србије," објаснила је амбасдорка напомињући и да је став њене земље да проблеми између две државе у првом реду треба да се реше билатерално, а тек онда на међународној основи.

"То што је Хрватска дала пристанак за отварање поглавља 23 и 24 показује да одређена питања, која представљају проблем у односима две комшијске државе, могу да се реше. Коначно и споразум између Колинде Грабар Китаровић и Александра Вучића то јасно потврђује," додала је она.

Осврћући се на ситуацију и улогу Србије у региону, која показује жељу и улаже напоре за превазилажење подела, али се стиче утисак да са друге стране нема реципроцитета, Репчекова је оценила да није све црно као што пише у новинама.

"Значај Берлинског процеса је у томе што он одговара на неке круцијалне потребе држава у овом региону кроз развојне пројекте, повезивање држава, владавину права, јачања демократије и превазилажења билатералних спорова" подсетила је амбасадорка.

Репчекова је подсетила да суе у Паризу пре неки дан лидери шест земаља западног Балкана потписали споразум којим је, на иницијативу Србије, установљена регионална Канцеларија за младе, којој ће седиште бити у Тирани у Албанији.

"Само замислите да је неко ову идеју форсирао пре пет или шест година? Регионално седиште Канцеларије за младе Балкана у Тирани! А, ипак, то се десило," нагласила је словачка амбасадорка.