Спор о закону о јурисдикцији и даље камен раздора

Ковач је, на конференцији за новинаре, казао да за Хрватску није прихватљиво да се у Србији подижу оптужнице против хрватских држављана, а Дачић истакао да је Србија закон о универзалној јурисдикцији донела пре 14 година уз подршку међународних фактора, али да се данас не расправља о томе, већ да ће бити речи наредних година док трају преговори.

Ковач је рекао да у Хрватској постоји забринутост након јучерашњих изјава једног званичника из Србије да се закон о ратним злочинима примењује на Хрватску и да ће бити оптужница за ратне ветеране.

"То морамо разрешити, наши људи су забринути. Тај закон ће морати да се промени у оквиру европског приближавања. Очекујемо од руководства Србије да се јасно изјасни о томе", поручио је он.

Ковач је рекао и да закон који се у Србији примењује није нормалан за наше људе и мораће да буде измењен. "То неће бити једноставно, али где постоји воља, очекујем да има и пута", нагласио је Ковач.

Од рата је прошло више од 21 године и, како је казао, дошло је време да две државе имају здраве темеље за дугорочну сарадњу.

Питања из рата се морају решити, а тако ће та питања, као што су нестала лица, бити и један од европских критеријума, нагласио је Ковач.

"Ми ћемо се залагати да Србија уђе у ЕУ, али ћемо тражити да сви критеријуми буду имплементирани. Они су зацртану у поглављу 23", поручио је шеф хрватске дипломатије.

Према његовим речима, постоји позиција ЕУ што се тиче поглавља о владавини права и основним правима, а ту је јасан критеријум да се спорни закон мора променити.

"Уверен сам да ће до тога доћи, јер је у интересу Србије да уђе у ЕУ", нагласио је он, рекавши да би желео да Србија брзо пошаље сигнал да се закон неће примењивати на Хрватску.

Поновио је у више наврата да ће Србија морати да прилагоди свој закон мерилима која су интегрисана у преговарачку платформу за Србију.

Србија закон није донела 

На питање новинара како коментарише те изјаве хрватског колеге, Дачић је на то одговорио речима да је "данас почела предизборна кампања".

"Тај закон Србија није донела, јер га је она смислила. Донела га је пре 14 година. Он је имао велику подршку међународних фактора, Хашког трибунала, донет је да би могли да се гоне ратни злочинци. Ковач зна да не постоје јасна правила када је реч о томе, и да постоји 10 земаља које имају сличне проблеме. То је процес преговора и договора", поручио је он.

Дачић је истакао да се данас не расправља о томе, већ да ће бити речи наредних година док трају преговори и да треба наћи најбоља решења да се обухвате сви који су починили ратни злочин.

Што се критеријума тиче, он је казао да Србија није учествовала у тој расправи, и да за нас постоји текст мерила који ће бити примењен за нова поглавља.

"Отварање поглавља, која ће се десити у понедељак, неспорно је, а о осталом ће бити дискутовано када се формира нова влада", рекао је Дачић.

Он је казао да 20 година после свих ратова треба решити питања ко је оптужен за шта.

"Ми такође имамо примедаба. Тражили смо од хрватске владе колико је Срба на оптужницама. Неко крене на море и он буде ухапшен. Крену и неки ваши па буду ухапшени. Хоћемо ли сто година живети у тим условима. Када формирате Владу, озбиљно размислите о тим питањима", нагласио је Дачић.

Изразио је жаљење што, иако се о решавању тих тема говорило још пре три године, ништа није урадило, радне групе се нису састајале.

"Одвојмо политичке говоре од прагматизма да решавамо сва питања. Овде треба да се понашамо рационално. Желимо са Хрватском да делимо заједничке интересе", нагласио је Дачић.

Ковач је на то одговорио да се рат није водио у Србији, већ у Хрватској, те и да ће питања ратног наслеђа морати да се решавају и то у оквиру приступног процеса Србије ЕУ.

"То нису критеријуми само Хрватске, већ свих земаља ЕУ", подвукао је он.

Руководилац Тужилаштва за ратне злочине Србије Милан Петровић изјавио је раније за Слободну Европу да Србија не размишља о укидању закона о универзалној јурисдикцији за ратне злочине у СФРЈ и да наставља да га примењује.

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић присуствовао је у Суботици, заједно са шефом хрватске дипломатије Миром Ковачем, обележавању 26 година од оснивања Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ).

Пре пријема поводом обележавања годишњице ДСХВ-а, Дачић и Ковач разговарали су у Градској кући. Министри су присуствовали миси у Фрањевачкој цркви, а потом им је уприличен пријем у Дому Демократског савеза Хрвата у Војводини. 

Србија и Хрватска спремне да реше отворена питања 

Србија и Хрватска су спремне да унапреде своје односе и реше отворена питања, истакли су министри иностраних послова две земље Ивица Дачић и Миро Ковач.

На пријему поводом обележаванај 26 година постојања Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ), Дачић је пренео поруку премијера Александра Вучића да ће Република Србија реализовати све што је обећао на недавном састанку са председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаровић.

Он је изразио уверење да ће имплементација Декларације о унапређењу односа и решавању отворених питања, које су Вучић и Грабар Китаровић потписали у Суботици, значајно допринети да се оствари пуна заштита мањина, како хрватске у Републици Србији, тако и српске у Републици Хрватској.

Истовремено је подсетио да су две државе још 2004. године успоставиле правни оквир за заштиту мањина и у том правном акту који су ратификовала оба парламента, српски и хрватски 2005. године, садржано је све што је неопходно за потпуно и доследно остваривање мањинских права.

Република Србија, према његовим речима, поштује што је хрватска мањина у дуготрајној и чврстој вези са својом матицом, Републиком Хрватском, и што хрватска заједница у Србији успешно артикулише своје политичке циљеве и чува свој идентитет, културу, традицију и веру.

Он је подвукао да је Србија искрено поздравила улазак Републике Хрватске у Европску унију и да наша земља изузетно цени што је Хрватска дала сагласност за отварање поглавља 23 и 24, као и бројну техничку помоћ.

Ковач је, у свом обраћању, подвукао потребу да се, као што је случај у Хрватској, и у Србији уведе загарантовано место у Народној скупштини за представнике хрватске мањине.

Он је нагласио да ће и то бити један од критеријума на путу Србије у ЕУ, али и изразио уверење да ће се то питање решити.

Ковач је подвукао да је обавеза Србије да обезбеди информисање мањинских заједница, додајући да ће Хрватска помоћи у оквиру својих могућности, али да је то ипак у надлежности Србије.

Он је изразио уверење да је много тога урађено у побољшању односа две земље, да постоји платформа за добре односе, на коју је поносан.

Према његовим речима, Хрватска ће решавању отворених питања прићи с отвореним ставом, а проблеми ће се решавати партнерски и пријатељски на добробит две земље и два народа, посебно растерећујући младе генерације.