ЕУ: Поглавља 23 и 24 темељ у преговорима са Србијом

Званичници ЕУ су новинарима рекли да ће ова поглавља, која се тичу правосуђа и темељних права, као и правде, слобода и безбедности бити отворена на међувладиној конференцији ЕУ-Србија, а делегацију Уније ће предводити Мирослав Лајчак, шеф дипломатије Словачке, председавајућег ЕУ.

Такође ће учествовати европски комесар за проширење Јоханес Хан.

Делегацију Србије чиниће премијер Александар Вучић, министар спољних послова Ивица Дачић и министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Словачка је у програм вођења послова Уније током идућих шест месеци међу приоритете ставила наставак политике уласка у чланство земаља Западног Балкана.

Министар Лајчак је у Спољнополитичком одбору Европског парламента нагласио да је "проширење најефикасније оруђе за подстицање реформи и нема разлога да се ослаби та моћ преображаја" у земљама које се припремају за чланство у Унији.

Поглављима 23 и 24, која се тичу владавине права, независности правосуђа и битке против корупције и организованог криминала, ЕУ већ од преговора о чланству с Црном Гором даје потпуну предност и њихово окончање и примену поставља као услов за довршетак свих осталих поглавља.

Зато су практично све чланице Уније, а једино се противила Хрватска, тражиле да се та поглавља у преговорима са Београдом отворе већ у јуну. Влада у Загребу је, међутим, то блокирала и тек на заседању шефова дипломатија ЕУ крајем јуна је ипак усаглашена преговарачка позиција свих 28 чланица Уније за отварање преговора о овим кључним поглављима са Србијом.

Хрватска влада у оставци је коначно прихватила суштинске примедбе осталих чланица Уније, укључујући снажан притисак Немачке и Холандије, а то је да се у преговарачке ставове и преговоре о поглављима 23 и 24 никако не могу накнадно укључивати теме које су билатералне и не тичу се "правне тековине" ЕУ, европских прописа и закона везаних за владавину права, правосуђе и темељне слободе.

Технички шеф хрватске дипломатије Миро Ковач је јуче поново изнео тврдњу да су сви хрватски захтеви уграђени у преговарачки став ЕУ и навео да Србија неће моћи да оконча преговоре с Унијом док то не буде испуњено.

Реч је, пре свега, о тражењу Загреба да Србија промени закон о регионалној надлежности српског суда за ратне злочине, иако скоро истоветне законе о универзалности правосудне надлежности за ратне злочине има и једанаест држава ЕУ.

Преговарачка позиција ЕУ је донекле и не битно измењена да би се задовољиле и тражње Загреба и у том документу стоји да се од Србије превасходно очекују опипљиви резултати у реформи правосуђа, сузбијању корупције, заштити мањинских права и јачању улоге омбудсмана и свих независних установа.

Међу мерилима се не помињу захтеви Хрватске да се мења надлежност српског суда за ратне злочине, већ се једино наводи да "Србија треба да сарађује са суседима у правосудним поступцима за ратне злочине, уз избегавање сукоба надлежности", као и да се у томе мора поступати на "недискриминаторни начин".

Један хрватски захтев се тицао и одштете коју Загреб тражи од Србије за жртве ратних злочина, а у преговарачком ставу ЕУ се каже да Београд треба да предусретљиво сарађује са суседним државама у утврђивању судбине лица за које се сматра да су страдала у ратним сукобима.

Шеф тима Србије за вођење преговора о приступању ЕУ Тања Мишчевић је уочи отварања поглавља 23 и 24 изјавила да је за Србију на путу ЕУ интеграција невероватно важна ствар то што, као никада до сада, има снажну подршку Немачке.

И, како је рекла, Немачка ће инсистирати на кредибилитету процеса што је важно за Србију, јер је све што се ради важно због унутрашњих реформи које ће земљу довести до ЕУ.

"Отварањем поглавља доказујемо кредибилитет, да се сви акциони планови, све мере коју су предвиђене, све активности које је урадила држава са цивилним друштвом озбиљно спроводе. Да смо озбиљни показао је и извештај наших колега које прате акциони план за поглавље 23, који је показао да је 80 одсто мера спроведено", нагласила је Тања Мишчевић.