Дачић: Допринос спољној политици ЕУ не меримо процентима

Ивица Дачић је, говорећи на конференцији, "Глобална стратегија спољне и безбедносне политике ЕУ и западни Балкан", нагласио да је то Србија посебно доказала и током прошлогодишњег председавања ОЕБС-у.

Дачић је подвукао да је стратешки приоритет Србије - пуноправно чланство у ЕУ - неупитан и многобројно пута потврђен.

Глобална стратегија ЕУ, како је истакао, са великом пазњом је пропраћена и у Србији, иако она није чланица и није била укључена у њену израду.

За Србију, како је рекао, Стратегија је битна, пошто је земља започела преговоре о чланству у ЕУ, чији је важан сегмент усаглашавање са политиком Уније.

"Свет, а тиме и ЕУ, али и западни Балкан, који има, ако не кључну, онда важну улогу у безбедности Уније, пролазе кроз велика искушења и изазове, као што су тероризам, миграција, верски фанатизам, климатске промене и друге", казао је Дачић.

Србија се, према његовим речима, до сада показала као поуздан и кредибилан партнер у очувању стабилности на западном Балкану, али и ублажавању последица мигранстке кризе, чији је талас уздрмао целу Европу.

Указујући да се не може искључити да је мигрантска криза утицала на исход референдума у Великој Британији, Дачић је констатовао да ЕУ није могла у бољем тренутку да представи Глобалну стратегију.

Србија је процесом скрининга у Поглављу 31, које се тице заједничке спољне и безбедносне политике, за коју је надлежно Министарство иностраних послова, започела преговоре о овој области, указао је он.

"Србија је од потписивања ССП 2008. започела процес усагласасвња са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, иако је правно била обавезујућа од 2013. ступањем на снагу тог документа. Наш проценат придруживања износио је 99 одсто", рекао је Дачић.

Истовремено је указао да је Србија, приликом доношења одлука, имала у континуитету конзистентант став, а то је да нисмо у овој фази у могућности да подржимо све одлуке ЕУ.

У неким ситуацијама, како је подсетио, нисмо пратили став ЕУ, или се нисмо придруживали њиховим изјавама.

Та позиција, према његовим речима, постаје видљива од 2014. године када је почео сукоб у Украјини, када се драстично повећавају одлуке у вези Руске Федерације и када наш постотак придруживања пада на 60 одсто.

У вези са тим, поменуо је да је поступак придруживања прошле године износио 65 одсто, ове 63 са тенденцијом раста.

Дачић је указао да Србија пружа занчајан допринос кроз учешће у војним мисијама ЕУ и УН, и да се тиме Србија се показала као доследан и поуздан партнер ЕУ.

Тренутно је, како је пренео, 336 припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама УН и ЕУ, од којих 29 у мировним мисијама ЕУ.

По свом доприносу у односу на број становника Србија је прва у региону и осма у Европи, подсетио је Дачић рекавши да Србија може дати допринос и у цивилним мисијама ЕУ.

Стратешко опредељење пуноправно чланство у ЕУ  

"Стратешко опредељење Србије јесте пуноправно чланство у ЕУ. Нажалост тај процес се протекле две године није одвијао живом динамиком, и отворили смо тек два поглавља. Охрабрује што настављамо тај процес 18. јула, отварањем два кључна реформска и политичка поглавља 23 и 24", истакао је Дачић.

Дачић је казао да ће Србија наставити посвећено да ради како би оставрила циљ да до краја године отвори даља поглавља, као што су поглавље 5, али и 25 и 26.

"Србија жели континуирани и отворан дијалог са институцијама и чланицама ЕУ о свим питањима у области спољне и безбедносне политике. Морај порука земљама које нису дале сагласност за извештај скрининга у поглављу 31 јесте да што даље будемо одмицали у процесу то дубље улазимо у процес реформи, које подразумевају мере које имају специфичну политичку тежину", казао је Дачић.

Дачић је указао да је за Србију веома важна порука у Глобалној стратегији ЕУ да кредибилна политика проширења представља стартешко улагање у просперитет и будућност Уније, и да ће бити заснована на стриктном и фер процесу.

Западни Балкан и ЕУ, како је подсетио, деле исте изазове, који захтевају заједнички одговор.

Србија је, како је подвукао, чврсто опредлејена да одговори на бројне изазове савременог доба и да дорпинос сузбијању претњи како на регионалном, тако и глобалном нивоу.

Влада Србије ће пажљиво анализирати Глобалну стратегију, као и стратегију безбедноси и одбране, а посебно сегмент претњи, најавион је Дачић.

Дачић је изразио задовољство што на конференцији учествује и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер, рекавши да Србија жели да он мисли све боље и све лепше о нашој земљи, те да се због тога улаже толико труда да упозна Србију.

"Малопре је рекао да ће доћи на Сабор трубача у Гучи, што је добар корак напред", шаљиво је констатовао Дачић.

Заменик амбасадора Немачке у Србији Александер Јунг оценио је да чињеница да је Глобална стратегија ЕУ одмах дискутована у Београду доказ значаја који Србија придаје ЕУ и стратешком опредељењу да припада европској заједници вредности, али и намере Уније да укључи Србију.

"Жеља да Балкан буде део ЕУ одражава се у Глобалној стратегији. Србија на путу придруживања наставља, отаврањем поглавља, да напредује", констатовао је Јунг.