Макалистер: ЕУ да буде видљивија и гласнија на Балкану

Макалистер наглашава да Србија има традиционално јаке економске, друштвене и културне везе са Русијом.

"Али Русија унилатрално мења европске ганице како би покушала да прошири свој утицај и контролу над деловима територије суседних земаља. Србија зато мора да своју спољну и безбедносну политику усклади са политиком ЕУ, а то се односи и на политику према Русији," рекао је Мaкалистер у интервјуу за портал Јуропиан вестерн балканс.

Уочи сутрашње конференције о новој глобалној стратегији ЕУ у Београду, европски званичник је додао да са друге стране препознаје "добру и плодоносну сарадњу Србије са НАТО-а" и охрабрује Србију да продуби тај однос.

"То што Србија не тежи чланству у НАТО-у није проблем. Европска унија има шест земаља које нису чланице НАТО-а Аустрију, Кипар, Финску, Ирску, Малту и Шведску," истакао је Макалистер.

На питање о паду подршке чланству у ЕУ и опасности од руског утицаја у Србији, одговорио је да ЕУ треба да буде видљивија и гласнија на Западном Балкану и као пример навео помоћ Уније током поплава у Србији 2014. године.

"ЕУ је до краја 2014. године потрошила 172 милиона евра на хуманитарну помоћ и реконструкцију у поплављеним подручјима. Не знам да је Русија пружила сличну подршку. Али ово се недовољно препознаје у српској јавности," сматра известилац Европског парламента за Србију .

Мaкалистер ће сутра говорити на конференцији "Глобална стратегија ЕУ у спољној и безбедносној политици и Западни Балкан" на којој ће први пут од објављивања бити представљена нова глобална стратегија ЕУ која ће заменити досадашњу Европску безбедносну стратегију из 2003. године.

Упитан које су највеће претње Западном Балкану у овом тренутку, напуштање политике проширења ЕУ или нешто друго, нагласио je да је регион суочен са важним задацима и изазовима попут јачања владавине закона, борбе против корупције и организованог криминала, медијских слобода али и последицама нерешених билатералних питања.

Према његовим речима, земље западног Балкана су у прошлости прошле кроз процес политичке, институционалне, правне и социјалне реформе и трансформације са циљем уласка у ЕУ, али тај процес није довршен.

"Међутим, одрживе промене захтевају време и сигуран сам да ће Србија и друге земље западног Балкана наставити путем ка ЕУ", рекао је Макалистер.

Отварање поглавља 23 и 24 одавно заслужено

На констатацију да је посвећеност Србије уласку у ЕУ предмет сталних похвала, нарочито напредак током владе премијера Вучића, али да неки страхују да земља назадује када је реч о ограничавању демократије и медијских слобода, Мaкалистер каже да је свих 35 преговарачких поглавља у преговорима са ЕУ подједнако важно и да сва морају да се отворе и затворе како би Србија ушла у ЕУ.

"У том контексту поздрављам отварање поглавља 23 и 24 на Међувладиној конференцији идуће недље. То је одавно заслужено. Као директну последицу тога Београд ће имати преглед шта је урађено у важним пдручјима попут правосуђа, унутрашње безбедности, темељних права и борбе против организованог криминала и корупције", тврди Макалистер.

Истиче да Немачка није променила став, односно постала попустљивија када је реч о ранијим условима постављеним Србији. Напротив, Немачка је била веома доследна.

"Канцеларка Меркел има близак и отворен дијалог са премијером Вучићем" и између осталог је покренула Берлински процес 2014. године, каже Макалистер.

Напомиње да када је реч о Бундестагу, релевантни документ за немачки парламент је резолуција Бундестага о Србији из 2013. године.

"Она ставља посебан нагласак на нормализациу између Косова и Србије и наставиће да обликује приступ Немачке у погледу приступних преговора Србије са ЕУ", указао је известилац Европског парламента за Србију .

На питање шта за њега значи "обухватна нормализација" односа из поглавља 35, наглашава да је дијалог са Приштином блиско повезан са приступањем ЕУ.

Бриселски споразум из априла 2013. године о принципима нормализације је био камен темељац, али тај споразум је три године касније далеко од тога да буде примењен, подсетио је Мaкалистер.

"У суштини од Србије се тражи стално ангажовање према видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом. Тај процес ће обезбедити да и једни и други наставе свој пут према ЕУ избегавајући могућност да једни друге блокирају у тим напорима", истакао је Мекалистер.

Када је реч о томе шта се може учинити како би се спречило да билатерална питања између земаља западног Балкана и чланица ЕУ ометају процес приступања Унији, односно да државе блокрају једна другу у том процесу, рекао је да билатерална питања која се не односе на усклађивање закона и прописа са ЕУ треба решавати билатерално.

"Ширење је везано за мир, стабилност и просперитет региона западног Балкана. Стабилна Србија ће донети добробит читавом региону," сматра известилац ЕП.

На питање да ли мисли да ће јачање и ширење ултрадесничарских покрета бити претња за Србију, констатовао је да је улазак екстремних десничара у Народну скупштину "заиста промена".

"Важно је да демократке снаге и цивилно друштво објасне српском народу да радикални политичари често не нуде опипљива решења. Они гледају уназад и играју на страхове људи," објаснио је Мaкалистер.

Известилац ЕП, иначе немачки посланик из редова ЦДУ, сматра да исход референдума у Британији на коме су се грађани изјаснили за излазак из Уније не би требало да утиче на решеност ЕУ да настави процес проширења и подржи реформску агенду будућих чланица.

"Међутим, са изласком Велике Британије из ЕУ, земље Западног Балкана губе главног заговорника проширења," закључио је Макалистер.