Полемика због 4. јула и 75 година касније

Иницијативу за промену закона о државним празницима СДПС покреће седам и по деценија после првог организованог отпора окупатору.

Мехо Омеровић из СДПС-а каже да је проблем овог трентука што у Србији имамо да се неко изгледа стиди јединог антифашистичког покрета који је од првог до последњег дана Другог светског рата био на страни оних који су били победници, а то су партизани, на челу са Јосипом Брозом Титиом.

Свечарски 4. јули је неприхватљив за ДСС јер је тај датум кажу, искључиво везан за комунистичку партију, а не и за покрет отпора који је предводио Дража Михајловић.

"Мислим да не треба давати предност само једној страни и враћати ствари на чист комунизам него треба наћи неки други датум који би обједињавао и 4. јули који је заиста пар ексланс комунистичка прича али да то буде прихвативо и за припаднике овог другог покрета отпора", рекао је историчар Чедомир Антић.

СДПС има подршку за идеју код војвођанских лигаша и тврде да би Србија морала поносно да чува своју антифашистичку традицију.

"Мислимо да се новији покушаји прекрајања историје и бацање у заборав једне од најсветлијих момената Републике Србије не смеју дозволити и због тога ЛСВ подржава овакву иницијативу и свом снагом ћемо стати иза ње", рекао је Бојан Костреш ЛСВ.

Део историчара подсећа да закон из 2005. године изједначава права учесника ослободилачког рата из оба покрета, и Народно ослободилачке војске и Југословенске војске у отаџбини.

"Ја бих предложио ако већ мењају закон да дају слободне дане као велике празнике на Видовдан и Савиндан као два велика празника, не само Срба већ јужних словена", каже Антић.

У Србији се већ обележава неколико празника у знак сећања на жртве другог светског рата. Да ли ће бити места за још један празник, и да ли ће предлог измене Закона о државним празницима проћи, одлучиће скупштинска већина.