Дитман и Моро: Надамо се скорашњем отварању поглавља 23 и 24

Дитман је у изјави за медије рекао да је уверен да ће погљава 23 и 24 бити отворена у сокријој будућности.

"Управо приводимо завршници насе дијалоге у Бриселу и веома сам оптимистичан да ће се то догодити ускоро. То су два веома важна поглавља и верујем да ћемо видети нову динамику у процесу приступања. Отворили смо прва поглавља у децембру, а отворићемо и друга веома ускоро", рекао је Дитман.

На питање да ли ће поглавља бити отворена до краја јуна, немачки амбасадор је истакао да не жели да прецизира датум, али да је скорашње отварање веома извесно, додајући да одлука грађана Велике Британије о изласку из ЕУ неће утицати на отварање поглавља 23 и 24.

Моро је додала да дели подршку Немачке скорашњем отварању поглавља, која су, како је рекла, срж реформи у Србији.

"Сматрамо да је веома важно наставити са тим реформама. Ми веома снажно радимо с партнерима како би се ти резултати постигли у што скоријиој будућности", рекла је Моро.

Новинаре је занимао и коментар амбасадора Немачке и Француске на сусрет председника Владе Србије Александра Вучића са амбасадорима САД и ЕУ у Србији, Кајла Скота и Мајкла Давенпорта, на шта су Дитман и Моро казали да не желе да коментаришу састанак којем нису присуствовали.

Дитман: Будућност ЕУ није сива, Србија у њој има будућност

Пред Европом су велики изазови, али није све тако сиво и верујемо у њен успех, као и у будућност Србије унутар Европске уније, поручио је Дитман.

Он је, на конференцији "Да ли је будућност Европе под ризиком?", коју су организовали Центар за спољну политику и фондација Фридрих Еберт, истакао да верује да у јакој Европској унији земље западног Балкана, а конкретно Србија, могу да дају велики допринос.

Наводећи одговорну политику Србије, када је реч о решавању избегличке и мигрантске кризе, Дитман је додао да ЕУ има велики интерес да подржава реформске процесе у земљама западног Балкана.

"Подвукао бих да Немачка у потпуности подржава реформске процесе у економији и када је реч о владавини права, као и пут Србије ка чланству у ЕУ", поручио је Дитман.

Он је додао да верујем да ЕУ није у тако лошем стању и да су предности које је унија остварила од свог постојања превазилазе пуке економске проблеме.

Према његовим речима, када је реч о спољној политици, у последних неколико година ЕУ је остварила више успеха, попут нуклеарног споразума са Ираном, поступања током кризе између Русије и Украјине, али и када је реч о дијалогу између Београда и Приштине у Бриселу.

"Постигнуто је много конкретних резултата који су пре неколико година били незамисливи", рекао је Дитман.

Он није негирао да унутар ЕУ постоје озбиљни приблеми, попут дужничке кризе и кризе у еврозони, али и да су, упркос томе, поједине државе одговорном политиком штедње и економских реформи, попут Ирске, оствариле економски раст.

На проблеме који су захватили Европу, додао је Дитман, у 21. веку не можете реаговати националистичким одговорима, већ је потребан компромис свих чланица и жеља за сарадњом.

"Верујем да је ЕУ апсолутно способна да произведе конкретне резултате... Европа је тимски напор, који може да буде успешан само ако радимо заједно. Немачка жели да допринесе заједничком напретку, али да бисмо то учинили, мора свако од нас да стави себе у туђе ципеле", рекао је Дитман.

Јоксимовићева: Верујем да ће ЕУ из климакса криза изаћи оснажена   

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић подсетила је да се референдум о изласку Велике Британије из Европске уније одржава за недељу дана истичући да ће се његов исход, какав год да буде, рефлектовати на будућност те државе, на будућност ЕУ, али и западног Балкана, односно на будућност процеса проширења.

Јоксимовић је додала да је ЕУ тренутно прожета унутрашњим неповерењем, да је све мање солидарности, да нараста популизам, што све доводи до подела које могу да представљају "катастрофу за цео европски континент".

Јоксимовић је констатовала да се кризе којима је Европска унија тренутно заокупљена рефлектују на регион западног Балкана који, како сматра, загледан у своје проблеме често нема довољни слуха нити размишљања о дешавањима унутар Уније.

Према њеним речима ако грађани Британије одлуче да та држава иступи из ЕУ, процес ће трајати седам година, током којих ће се ЕУ бавити собом, и неће имати времена за кључна питања које регион западног Балкана највише интересује.

Она је додала да ће стари континент бити у центру будућих глобалних збивања и изазова, трудећи се да превазиђе демографске, економске изазове и безбедносне изазове који су угрозили основне европске и људске вредности у Европи.

Ипак, додала је Јоксимовић, без обзира на све кризе с којим се ЕУ суочава, чини да у свакој налази адекватан одговор.

"Верујем да ће ЕУ из овог климакса криза изаћи оснажена у једном дужем временском периоду, јер не можемо очекивати стабилизацију прилика у кратком року", рекла је Јоксимовић.

Она је додала и да се нада да ће и западни Балкан ући у породицу ЕУ, јер без тога, како је оценила, неће моћи успешно да се спроведу реформе које су земље региона почеле да спроводе.

"Умор од проширења не сме се користити као изговор" 

У овом тренутку ЕУ можда није у најпривлачнијем стању, али избор који је Србија направила и који је потврђен на изборима има већи значај од онога што се тренутно дешава, рекла је амбасадорка Француске Кристин Моро.

Она је навела да се умор од проширења не сме користити као изговор, а да ће бризна преговора са Србијом зависити од брзине спровођења реформи.

"Будите убедљиви покажите вашу вољу и посвећеност, мало љубави и подршке за Европу је неопходна. Волите Европу и покажите јој то", рекла је Моро на конференцији и додала да се дух сарадње са ЕУ не састоји од наметања већ у помоћи домаћим стручњацима да пронађу добре моделе.

Она је истакла да је Србија остварила велики напредак на путу ка ЕУ.
Говорећи о референдуму у Великој Британији, она је истакла да какав год исход да буде 23. јуна, Европа неће бити иста.

"Уколико Британије остане онда ће људи признати преимћуства живота у ЕУ, а ако напусти, људи у ЕУ ће схватити шта значи напустити је. Сви држимо дах и чекамо шта ће бити исход референдума", рекла је Моро, додајући да не жели да коментарише више од тога јер је то суверена одлука британскго народа.

Она је истакла да постоји снага Европе и да је људи олако кририкују, а да нису свесни шта све она пружа. У томе, како је рекла, учествују и неки политичари.
Каже да је најлакше да они пребаце одговорност на Брисел, а и сами су, подсетила је, учествовали у доношењу одлука.

Директор фондације Фридрих Еберт, Хајнц Алебрт Хутмахер каже да политичком и јавном дебатом доминарају такозвани Брегзит, излазак Велике Британије из ЕУ, нерешани питања са еврозоном и избегличком кризом, а то нису главни разлози због којих би будућност Европе могла да буде угрожена.

Нова одлика кризе, према његовим речима, односи се на основне вредности Европске уније.

"Криза је данас трострука, не односи се само на кризу институција већ и демократије и социјалне правде", рекао је он, додајући да се то сада доводи у питање више него што је то раније био случај.

Подсетивши на речи Жан Монеа који је упоредио Европу са бициклом који се креће споро, али сигурно, Хутмахер је истакао да Европа у том смислу мора да се креће и да не сме да буде у стању мировања.